Следе „мале” предизборне теме

За почетак актуелне предизборне кампање питање животног стандарда може се рећи да је сасвим неочекивано. Само пре десетак дана изгледало је да ће она бити готово искључиво у знаку Косова и Европске уније. Уместо тога, страначка копља до сада су укрштена превасходно на имовинским „досијеима”. Аналитичари, међутим, верују да у бици за гласове бирача неминовно следи жешће партијско надметање на новом плану, на којем ће бити заступљене животне теме, попут стандарда, запошљавања, пензија, социјалних издвајања. И то из најмање два разлога: питање свакодневног живота обичног човека тешко може да се одвоји од државног и националног питања, а, с друге стране, у партијама сасвим добро знају и да грађани на крају свој глас дају ономе за кога мисле да ће им, пре свега, обезбедити бољу и сигурнију будућност.

Да ће, пак, странкама заиста бити тешко да помире „велике” и „мале” области, потврђују речи Срђана Богосављевића из Стратешког маркетинга, који каже да кад у анкетама грађане питате која је за њих најважнија тема – они одговарају животни стандард. Али, кад их питате које је питање најзначајније за државу у овом тренутку – кажу Косово.

Према ономе што смо чули, не само од Богосављевића, већ и од Милана Николића, директора Центра за проучавање алтернатива, теме које су у вези са животним стандардом увек су, заправо, на врху списка тема које опредељују бираче за неку од понуђених политичких опција.

Обојица наших саговорника објашњавају, међутим, да се у последње време Косово пробија у сам врх приоритета. Док Богосављевић наглашава да, према њиховим налазима, животни стандард не пада испод другог места и да Косово, у ствари, „осцилира”, (јер је праћено с доста емоција), Николић преноси недавне резултате интерног истраживања ЦПА, према којима се Косово на листи приоритета, такође, помера нагоре, па са четвртог места стиже на треће место. Бирачима су, објашњава, важнији економски раст и запошљавање.

Као потврду за своје уверење да ће бираче опредељивати одговори који живот значе, он наводи и то да је режим Милошевића пао онда када је било јасно да не може да испуни, не само националне, већ и економске циљеве, заправо када је народ видео да се живи све горе и горе.

И у партијама су, изгледа, прилично свесни тога да се избори, чак ни овога пута, не добијају искључиво на „великим темама”. На такав закључак упућују прве предизборне изјаве појединих страначких лидера. Уз нагласак да Србија може да буде члан ЕУ само са Косовом у свом саставу, Томислав Николић, заменик председника СРС-а, поручио је бирачима да ниједна страна инвестиција у Србији, уколико радикали победе на предстојећим изборима, „неће бити угрожена”. Предраг Бубало, функционер ДСС и министар трговине и услуга, изнео је уверење да се у кампањи не може бавити само Косовом, иако је то „питање свих питања” и обећао да ће његова странка водити рачуна и о стандарду грађана и о економији. Божидар Ђелић, потпредседник техничке владе, уверавао је јавност да ће се, победе ли проевропске странке, изборити за једноцифрену инфлацију.

– Око Европе и око Косова странке су се позиционирале и отприлике већ се зна која странка шта хоће и шта нуди, али да кад је реч о осталим темама, које су животније, засад сви само обећавају – оцењује актуелни тренутак Срђан Богосављевић. Он, иначе, сматра да наше партије нису најуспешније повезале животна питања са важним политичким темама. Да је тако урађено, грађанима би било посве јасно шта заиста добијају на сваком од два основна пута која им се нуде (у Европу заједно са Косовом или у Европу и пре него што будемо са Косовом), односно како ће се те теме преломити на његов лични живот.

Ако се има у виду чињеница да странке нису још предочиле јавности све своје „адуте” с којима ће на изборе 11. маја, онда не треба искључити ни могућност да прецизнији одговори на неке недоумице које муче обичног грађанина ипак буду разјашњене.

– Радикали неће пропустити да наметну економску тему као јако важну, с обзиром на то да ће европска интеграција бити тема о којој ће ДС највише говорити. ДСС ће, с друге стране, покушати да монополизује Косово – мисли Богосављевић.

За разлику од њега, Николић је уверен да ће се наредних дана све теме, ипак, слити у једну, за и против ЕУ, док економиста Милана Р. Ковачевић сматра да је већ сада очигледно да ће се главни изборни такмаци разликовати по томе да ли превагу дају политици или економији. Једино је, каже, нејасно, да ли ће партије користити разумљив језик, такав да гласачи тачно знају ко се за шта залаже.

С обзиром на то да је од прошлих парламентарних избора прошло нешто више од годину дана и да се и на овим изборима појављују исти играчи, само другачије груписани, могло би се закључити да би грађани требало да се добро сећају оних који су им много обећавали, а, у међувремену, то нису испунили. Међутим, Богосављевић подсећа на то да ми, заправо, немамо ниједну странку која је била сама у власти, изузев СПС („али то није онај СПС”), тако да бирачи тешко могу да знају шта од појединачних странака могу да добију или изгубе.

На лоше памћење рачунају, према мишљењу Ковачевића, и саветници политичара, који их уверавају да је у кампањи важан слоган и циљ, а не права информација за гласаче.