Карађорђев дуд ће подупирати „руке”

Смедерево – Једини живи споменик у Смедереву, Карађорђев дуд једва одолева вековима који га притискају. Процењује се да је стар око 300 година. Некада стамено стабло доскоро је пркосило времену у некадашњој српској престоници. Под његовом раскошном крошњом давне 1805. године, турски заповедник Мухарем Гуша предао је кључеве Смедерева Карађорђу, вођи Првог српског устанка, након ослобађања града. Зато је дуд проглашен заштићеним природним добром, али од зуба времена тешко га је заштитити. Његове старе гране тренутно подупиру металне цеви, како не би доживеле судбину гране коју је пре три године поломио олујни ветар. Већ оштећена и крта, није одолела паду. Смедеревце је тада ражалостио призор „начетог” дуда, а неки од њих не мире се ни са данашњом сликом. Сматрају да стари дуд не би требало да држе цеви, већ руке. Необична иницијатива покренута је на фејсбук-страници „Пружимо руке нашем дуду”.

– Мој друг из детињства не сме да постане делић историје спреман за потпалу. Он је мојој колевци правио хлад, прво сам научио да се пењем по њему, па сам проходао. Бранио ме је од кише, хранио ме дудињама, био сведок првим састанцима, пољупцима, растанцима. Знам да га овако доживљавају многи Смедеревци, то је наш дуд коме је потребна наша помоћ. Уместо цеви, треба да га држе наше руке – објашњава за „Политику” Золи Келе, покретач идеје коју све више подржавају Смедеревци, чак и они расути по свету.

Келе сматра да овај подухват није тежак. Идеја је да се извајају мушка и женска рука које би придржавале гране Карађорђевог дуда.

– Руке већ имају симболику, а ово би биле руке свих грађана Смедерева. И свако од нас, од детета до најстаријег, с поносом би могао рећи да и он придржава наш дуд – каже Келе и позива суграђане да се сагласе и дају сугестије.

Да ли ће ова идеја одмаћи даље од Фејсбука, мало зависи од самих Смедереваца. Као заштићено природно добро, односно споменик природе ботаничког карактера, Карађорђев дуд је под ингеренцијом Завода за заштиту природе Србије. И када је 2014. године дудова грана завршила подно старог стабла, нико у Смедереву није смео да је „пипне” без сагласности и упутства ове институције. Нажалост, грана и после три године труне у дворишту Радничког универзитета крај Дунава. Одмах након ломљења гране, Завод је је издао мишљење Градској управи – Одсеку за инспекцијске послове о мерама санације које подразумевају уклањање са заштићене површине и одлагање гране на адекватно место, затим обраду и третирање оштећеног места стабла дуда ради његове заштите. Након тога, дудова грана никоме није била тема. Идеја да се после санације она постави у подножју стабла белог дуда још није добила епилог, као ни могућност да се нађе међу музејским експонатима. У смедеревском музеју кажу да су задужени искључиво за покретна културна добра, што дуд није. Незванично, отпала грана нема споменички значај као док је била део Карађорђевог дуда.