Француска изборна битка у Србији
Далеко од медија, конференција и изборних штабова наших председничких кандидата, у Србији се води још једна кампања.
Дуже од две године у нашој земљи траје политичка борбa за гласове држављана Француске који имају право гласа на парламентарним и председничким изборима који очекују ову земљу. У бирачке спискове у амбасади у Београду уписано је њих 1.096.
Уколико гласачко тело буде наклоњено Републиканској партији, коју предводи Франсоа Фијон, међу новим посланицима могао би да буде и дипломата Филип Гистен, члан ове странке који је кандидат за посланика француског парламента.
Већ две и по године он се бори за гласове 110.000 Француза који живе у 16 европских држава, међу којима су Србија, Мађарска, Немачка, Аустрија...
Због страха од хакерских напада, Французи ове године неће моћи да гласају електронским путем. Филип Гистен објашњава да је то један од разлога због којег ће бити мања излазност на изборе, поготово у дијаспори. У Србији ће држављани Француске морати четири пута да долазе у Београд како би гласали у два круга председничких и парламентарних избора. Они живе, како каже Гистен, од Суботице до Пирота.
Гистен је ових дана посетио Београд, представљајући републиканску политику Французима који живе у нашој земљи. У разговору за „Политику” напомиње да не верује превише у кампањe на друштвеним мрежама. Више воли непосредан контакт с бирачима. Баш због тога је трећи пут допутовао у Србију, где је за сваки глас води борбу „прса у прса”. Према проценама, у Србији живи између 3.500 и 4.000 држављана Француске, што је око три и по пута више него што их је уписано у бирачки списак. Међу њима превлађују људи који су радни век провели у Француској, а у Србију су се вратили после одласка у пензију. Најмање је француских држављана који су пореклом Французи, али тренутно живе и раде у нашој земљи.
Са Филипом Гистеном разговорали смо дан уочи годишњице НАТО агресије на СРЈ. Према речима нашег саговорника, међународна заједница требало је да пусти Србију да самостално решава своје проблеме, уместо да примењује силу.
– Уколико се у решавање унутрашњих питања одређене земље мора умешати нека страна сила, међународни принципи морају бити исти за све. Не можемо подржавати отцепљење Косова, а у томе спречавати Крим. Не могу се Курди спречавати у стварању државе, а подржавати албанско деловање на Косову и у Македонији. Тако се догодио апсурд да данас Албанци желе да имају три државе на Балкану – истиче Гистен, некадашњи амбасадор Француске у Румунији.
Он наглашава да је исти став има и републикански председнички кандидат Франсоа Фијон, који је и у телевизијским дебастама говорио да је независност Косова противна свим међународним законима.
Филип Гистен каже да је за њега, за разлику од других кандидата који воде кампању у изборној јединци седам, политичка ситуација у нашој земљи веома важна.
– Уколико уђем у парламент, залагаћу се и за интересе Србије – напомиње он.
Французима у Србији Гистен је представио републиканску пореску политику, обећао да ће подстицати француске фирме да улажу у Србију, али и да ће конзуларна делатност амбасаде Француске бити боље организована.
На наше питање да ли сматра да Србија треба да уђе у Европску унију, Гистен одговара питањем: „А која је будућност Европске уније?”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


