Други живот Уједињеног Краљевства

Доналд Туск затећи ће на радном столу писмо несвакидашње садржине.

На неколико исписаних страна прочитаће текст какав нико до сада није исписао.

Документ би једнога дана могао чинити драгоцен део музејске грађе о историјској одлуци Уједињеног Краљевства да иступи из Европске уније.

Иако одише помирљивим тоном, ово писмо ставља тачку на пут којим је деценијама ишла европска чланица с друге стране Ламанша.

У редовима пристиглим из британске амбасаде у Бриселу, премијерка Тереза Меј црно на бело саопштава председнику Европског савета да се разводе али да жели да остану добри пријатељи. Мејова ће, потом, негде око 11 сати обавестити парламент да је Туск примио бракоразводне папире.

Дакле, девет месеци након острвског референдума, премијерка је повукла окидач и стартовала двогодишњу трку током које ће покушати да изгради нове, што повољније односе са старим савезницима, а сходно члану 50 споразума насталог у Лисабону који не баш јасно усмерава државе на који начин добровољно могу да иступе из уније.

Када Доналд Туск прочита писмо које ће вероватно имати више страница него што их има члан 50, у року од два дана свим државама чланицама послаће нацрт преговарачких смерница. Потом ће у неколико састанака европски званичници припремити самит ЕУ, где ће 29. априла у Бриселу усагласити стратегију и изнети је Мишелу Барнијеу, главном преговарачу, који ће се често састајати са британским колегом Дејвидом Дејвисом.

Британија има две године да издејствује повољан аранжман, али како он може да изгледа и куда све може да одведе, нико не може предвидети јер је Британија једина која је данас активирала лисабонски члан. Дакле, пут ка негде треба да буде окончан до 29. марта 2019. године. Ако се преговарачи до тада не договоре, правних и трговинских одредби с блоком неће бити, што значи да Лондон може отићи и празних руку. Тим поводом је Мејова у јануару рекла да је спремна да оконча преговоре ако не добије шта жели подвукавши да је „никакав договор бољи од лошег договора”. Да чак и на овај, неславан начин, изађе из заједнице за право јој је недавно дао парламент усвојивши у оба дома њен брегзитовски план без иједне измене.

Али, све ово уједно не значи да Острво у руци држи карту у једном правцу, јер, иако су медији често писали супротно, члан 50 није неопозив. Тачније, дозвољено је да се преговарачи предомисле у току процеса.

У сваком случају, Дејвис и Барније неће имати први састанак пре него што Французи у мају одаберу председника. Потом ће се, процењује Барније, копља ломити у 18 месеци. То значи да ће одлучујуће битке бити вођене од марта ове године, дакле после немачких избора, па до октобра следеће, након чега следи ратификација – до марта 2019.

Али, готово да нема стручњака који верује да ће договор бити постигнут до тада. Процене су, пише „Гардијан”, да брегзитовска влада има мање од 50 одсто шанси да обезбеди уредан излаз за две године. Разлог првенствено лежи у томе што, осим што нико до сада не зна шта доноси процес напуштања уније, треба решити више питања.

Списак проблема је дугачак, а чак су и теме за преговоре предмет преговора.

Примера ради, Острво жели да јединствено европско тржиште буде део преговора, док ЕУ овој, можда и најважнијој, ставци жели посебно да се посвети. На дневном реду наћи ће се и питања права грађана ЕУ који живе на Острву, потом осетљиве теме попут безбедности, миграција и граничне контроле.

Али, проблеми се могу јавити и на домаћем терену. Наиме, лабуристи, како су најавили, неће престати да надзиру и ако треба критикују и ометају сваки владин потез за који мисле да је непримерен. Иако су имали прилику да премијеркиној политици стану на пут у парламенту када су, уместо да гризу и унесу измене у њен план разлаза, слегли раменима, њихов лидер Џереми Корбин најављује да ће се успротивити, колико у четвртак, када влада објави документ којим обавештава да ће окончати ауторитет европских закона. Корбин, каже, неће седети у парламенту и мирно гледати како брегзит законом министри укидају европске законе и тако прекомерним овлашћењима надгласавају парламент, смењују демократију. Опозициони лидер сматра да сви скупа морају одлучивати и сносити одговорност о будућим судбоносним одлукама.

Шпанија не жели самосталну Шкотску у ЕУ

Разлаз Лондона и Брисела могао би да искомпликује референдум о независности који Шкотска најављује за јесен следеће или пролеће 2019. године. Ипак, рекло би се да ова карта на коју месецима играју губи на вредности, јер Шкотска не може ако на референдуму одлучи да напусти краљевство аутоматски постати део ЕУ. Проблем би им, уосталом, могла правити и Шпанија која би, првенствено због Каталоније, била против самосталне Шкотске у ЕУ.