Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Собарице и рецепционари призната занимања

У сарадњи са Националном службом за запошљавање, кроз обуке које ће у овој години организовати удружење „Хорес” проћи ће 300 незапослених
Собарице и рецепционари призната занимања
(Фо­то Д. Јевремовић)

Захваљујући Академији „Хорес” која је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја недавно добила акредитацију за образовање одраслих из области угоститељства и туризма, после кувара и конобара, и собарице и рецепционари званично ће постати призната занимања на тржишту рада. То значи да ће око 9.000 собарица и рецепционара, колико их се у Србији бави овим пословима, од сада у систематизацији имати уписано занимање, са тачно утврђеним стандардима у пословању.

Обуке на Златибору, Златару, Копаонику...
Обуке воде предавачи који имају формално образовање из предметне области, вишегодишње радно искуство и искуство у реализацији обука за групе. У „Хоресу” напомињу да ће у првој половини ове године организовати обуке за угоститељска занимања на Златибору, Златару, Копаонику, у Бајиној Башти, Ваљеву... У групи може да буде до 15 кандидата. „Хорес” обезбеђује предаваче, део потребних намирница, полагање испита и сертификате, социјално осигурање полазника за време трајања курса, радну униформу, мајицу, кецељу и капу. Локална заједница и угоститељи задужени су за полупансион за предаваче, санитарни преглед полазника и, сходно могућностима, део намирница.

И незапосленима у угоститељству то ће бити од велике користи јер ће и они убудуће моћи да се „осигурају” и лакше дођу до запослења. У сарадњи са Развојном агенцијом „Златибор”, удружење „Хорес” у току ове године планирало је да у обуке укључи 300 незапослених.

– „Хорес” је за сада једини јавно признати организатор активности образовања одраслих. У последње две године обучили смо 550 незапослених особа из сфере угоститељства, од којих је 425 на крају добило посао. Сада нам почињу обуке и за собарице и рецепционаре који до сада нису били препознати у систематизацији послова преко Националне службе за запошљавање – истиче Георги Генов, директор пословног удружења „Хорес”.

Да би се повећала обучена радна снага коју захтевају послодавци, „Хорес” је у сарадњи са Развојном агенцијом „Златибор”, а под финансијским покровитељством швајцарске владе, покренуо пројекат обуке за угоститељска занимања.

– Финансиране су акредитације за 150 полазника који се воде као незапослени и имају потврду са бироа рада, што је и смисао целог овог пројекта. Ове године обучили смо 150 конобара и кувара, а у последње три године кроз курс је прошло 550 полазника. За собарице и рецепционаре управо отварамо конкурс у сарадњи са локалним заједницама, туристичким организацијама и Националном службом за запошљавање. Планирано је да кроз систем обуке прође 300 незапослених. По кандидату биће потребно око 300 евра, а сваки ће добити опрему за рад, мајице, кецеље... Акценат ће бити на практичном раду, где ће полазник проводити време у реалним условима, у хотелу са гостима. После завршетка обуке имаће праксу од 360 сати или два месеца код послодавца – објашњава Генов.

Подаци потврђују да после вишедневног обучавања, између 60 и 70 одсто кандидата наставља да ради у струци, а у време сезоне до посла дођу готово сви полазници. Данас у Србији има око 7.000 собарица, од којих око 670 ради у Београду, док је у земљи тренутно запослено 1.800 рецепционара, од којих је половина у главном граду. 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin Schwabenländle
Та занимања су била призната још за врме Фрање Јосифа, али и у бившој Југославији. Србија опет измислила точак!
koloseum
Hotele po Beogradu drze neke hulje koje izrabljuju nase ljude za sitne pare. Smestaj po Beogradskim hotelima uopste nije jeftin i u rangu je sa hotelima u vecini EU zemalja gde niko ne radi ispod 1000 evra, a u Metropolu recepcioner ima platu 35.000 din. i ceo dan ne sme da sedne. Zamislite zenu u stiklama koja stoji kao fikus 8-9 sati bez pauze, da bi gost kad naidje video spremnog i nasmejanog radnika.
Dragan Gligorijević
Hores nije ustanju da kvalitetno obavi taj zadatak. Oni su u dili sa svakom vladom i specijalisti su da od drževe uznu pare za prodavanje magle. Pored toliko srednjih škola skoro sto i visokih oko 15. i nekoliko fakulteta iz oblasti hotelijerstva i turizma oni su preko veze dobili ta srestva i posao. Tuga jedna, žali bože i para, vremena i tih kadrova koje će oni osposobljavati.
Ugostitelj
Наравно, све то су врло важне радне позиције. Нови туризам за ново доба раздваја хотел на два главна профитна центра: услуге смештаја и угоститељске услуге (храна и пиће). Када су у питању хотели у бањама и на планинама, и на трећи профитни центар, медицинске услуге. Ако је главни разлог доласка туриста у неку бању и/или планину здравље, рецимо лечење од прекомерне гојазности, онда је логично да им се обезбеди смештај и исхрана, зар не? Соба је роба и она има своју цену у зависности од величине, комфора...а гост бира. Исто тако и храна и пиће у ресторанима имају своју цену, у зависноти да ле се ради о кафетерији супермаркет типа са самопослуживањем, кафатерије са конобарском услугом и/или специјализовани Балкан ресторан са тимском конобарском услугом. Пансионско пословање, "болнички дан" не долази у обзир јер гости морају да воде рачуна шта и колико ће јести у оквирима 1.500 калорија, уз помоћ нутриционисте и како ће сагорети 2.500 калорија уз помоћ физиотерапуета. Тек онда зуби...
Невидљиви
Зато не постоји занимање еколога у систему НСЗ, па се студенти не могу запослити у оквиру своје струке уколико заврше студијски програм Екологија и заштита животне средине на Биолошком факултету у Београду. Уместо нас тај посао обављају хемичари и пре свега технолози заштите животне средине. Апсурдна је ситуација када вам саопште на Бироу да сте за систем невидљиви! И ово није усамљен случај. Врло занимљива тема и добар материјал за Политикино истраживачко новинарство. Озбиљно рачунам на вас!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.