Афрички дијаманти се враћају кући

Сер Ернест Опенхајмер (1880–1957) преврнуо би се у гробу. Окружен политичком елитом Боцване, праунук оснивача чувене јувелирске куће „Де Бирс“ Николас Опенхајмер отворио је ових дана први дијамантски трговачки центар у тој пустињској земљи пребогатој баснословним каменчићима.

За генерацију Сесила Џона Роудса, оснивача некадашње Родезије (данашњег Зимбабвеа), творца колонијалне идеје о прузи од Кејптауна до Каира, и његовог пословног наследника у трговини дијамантима Ернеста Опенхајмера пустиња Калахари била је искључиво рударски елдорадо. Наиме, три рудника који имају најквалитетније дијаманте на свету Џваненг, Орапа и Летхлакане налазе се баш у срцу Калахарија, на територији данашње Боцване (некадашњег Бечуаналенда).

Генијални трговац и бескрупулозни бизнисмен Ернест Опенхајмер створио је након Првог светског рата дијамантску империју са ослонцем на два континента. На једној страни, дијаманте је у суровим условима – од границе Анголе са Конгом до Кимберлија у земљи Рта добре наде – копала јевтина афричка радна снага. Да би спречили евентуалну крађу дијаманата у јамском копу, надзорници „Де Бирсових” рудника су црним рударима везивали брњице око уста, пажљиво их претресали при изласку са посла, раздвајали копаче од породица да би се усредсредили на посао… Од почетка бизниса сви ископани афрички дијаманти сместа су напуштали Црни континент: тајним путевима баснословно камење пребацивано је у Лондон у трговачку централу дијамантског картела, једног од најзатворенијих и најутицајнијих на свету.

У баршунастим одајама Дијамантског трговачког центра „Де Бирса” у Лондону деценијама се одвијала једна од најнеобичнијих аукција на свету: сваке године у одређено време најпробранији „Де Бирсови” јувелири сортирали би понуду у специјалне пакетиће. Обично би у сваком пакетићу било најквалитетнијих и мање блиставих каменчића. Количина и квалитет понуђених дијаманата од пакетића до пакетића били су најстрожа тајна. „Де Бирс” је с правом неприкосновеног снабдевача бирао по свом критеријуму коме ће понудити спаковане асортимане. На аукцији ценкање није долазило у обзир: једном одбијена понуда најчешће је повлачила изостанак позива за следећу аукцију. Пословна, али и политичка моћ јужноафричког дијамантског картела, који је својевремено контролисао 80 одсто светске трговине дијамантима, била је неизмерна.

Син немачког Јеврејина, који је предосећајући рађање нацизма синовима наложио да крену у печалбу, трговачки помоћник у Кимберлију и такмац Сесилу Џону Роудсу, каснији близак пријатељ јужноафричког председника Јана Смуца, витез британске монархије, одлуком краља Џорџа Петог, филантроп и донатор Ернест Опенхајмер целог живота је инсистирао на двокракој пословној империји.

Смрт Ернеста Опенхајмера, почетак ослободилачких ратова у Африци, откриће нових налазишта у Аустралији, Русији, Канади и Латинској Америци… почели су да круне „Де Бирсов” готово неприкосновени монопол на светском тржишту дијаманата. Нова генерација трговаца и политичара у земљама богатим дијамантима, нови ешелон купаца скупоцених стаклића: од јувелира до индустријалаца, све интензивније се опирала да купује дијаманте искључиво по правилима „Де Бирса”. Жилава јувелирска империја направила је ипак неколико сјајних пословних потеза након смрти Ернеста Опенхајмера. Када је највећи извозник најквалитетнијих дијаманата на свету Боцвана стекла независност 1966. године, Ернестов син Хари Опенхајмер оформио је заједничко предузеће „Де Бирса” и владе у Габеронеу за експлоатацију дијаманата по систему пола-пола. Утицајна јувелирска кућа наставила је свим расположивим средствима да трага за новим налазиштима дијаманата: од расељавања Бушмана са потенцијално уносних терена до геолошких прелета Калахарија специјалним цепелинима… Ископани дијаманти и даље су ношени у Лондон на процену и даљу продају.

А онда се, 2006, догодио прелом: те године истекла је, наиме, концесија „Де Бирса” за експлоатацију богатих рудника Џваненг, Орапа и Летхлакане. Свесна нових, имућних играча у глобалном дијамантском бизнису и осокољена стратешким значајем свог рудног богатства, Боцвана је „Де Бирсу” за наставак сарадње поставила раније незамислив услов. Влада премијера Фестуса Могаеа затражила је од „Де Бирса” да део сортирања дијаманата из Лондона врати у пустињу Калахари и тамо отвори центар за обуку домаћих драгуљара. „Боцвана жели да постане глобални центар трговине дијамантима. Габероне не жели да заостаје за јувелирским центрима старог времена попут Антверпена, Тел Авива, Бомбаја…”, написао је премијер Боцване Фестус Могае.

Пуне две године трајали су преговори „Де Бирса” и владе у Габеронеу о изградњи дијамантског трговачког центра у Боцвани. Пошто је званични Габероне био непопустљив, „Де Бирс” је изградио ултрамодерни јувелирски центар у пустињској престоници. За почетак, „Де Бирс” ће у Дијамантском центру у Боцвани сортирати и продавати драгуље вредности око 500 милиона долара – ситница у односу на његов прошлогодишњи промет од 3,9 милијарди долара. Извршни директор „Де Бирса” Гарет Пени најавио је на свечаности у Габеронеу да фирма размишља да целокупни бизнис у догледно време измести из прескупог Лондона у безбедни Габероне.

У међувремену, афричка стрпљивост ради у корист Боцване: када следећи пут, за 50 година, истекне „Де Бирсова” концесија на баснословне руднике, тежиште преговора тек ће бити другачије него данас, коментаришу у министарству рударства пустињске земље.