Дуг „Агрокора” шест или чак 12 милијарди евра

Када тржиште крене низбрдо једино што може да застави негативан тренд је добра вест. У случају „Агрокора” добра вест за тржиште не би истовремено била добра и за Ивицу Тодорића, власника концерна. Јер, оно што у овом тренутку може да смири нервозу је договор са повериоцима, који подразумева и повлачење Тодорића са места председника компаније.

Судећи према изјави првог потпредседника руске ВТБ банке Јурија Соловјева, споразум, такозвани стендстил агримент биће потписан наредних дана. Такав договор за „Агрокор” практично би значио мировање обавеза и наставак кредитирања, али и повлачење Ивице Тодорића и чланова његове породице из управе концерна. Замрзавање ће, према изјавама руских поверилаца, бити релативно кратког века, реструктурирање дуга ће бити брзо, а после тога су могуће и промене у власничкој структури.

„Раздобље мировања биће у почетку релативно кратко, трајаће недељу или месец дана”, рекао је Соловјев и додао да ће план реструктурирања размотрити и опцију продаје дела „Агрокоровог” бизниса. Појашњава да концерн има два бизниса спремна за продају (не наводи која), али да је цена тренутно ниска.

Чини се да руски повериоци између редова поручују да и хрватске банке, које су Тодорићу отказале подршку, треба да наставе са кредитирањем овог предузећа.

„Локална развојна банка могла би такође да изда гаранције добављачима да наставе са испоруком робе. Могућа је комбинација краткорочног финансирања и подршке владе”, сугерише Соловјев.

Иначе, Хрватска банка за обнову и развитак у државном је власништву. Овај руски банкар наговестио је и како ће изгледати нова управа концерна. 

„Компанији је више од свега неопходно јачање менаџмента, у којем ће бити представници државе и клуба кредитора” рекао је Соловјев и додао да се трага за менаџерима професионалцима са светским референцама, специјалистима за излазак из кризне ситуације.

Оно што додатно компликује ситуацију је што су руски повериоци отворено посумњали у „Агрокорове” финансијске извештаје. Па се тако у региону нагађа да је анализа ревизорске куће „Дилојт”, коју је ангажовала Сбербанка, показала да однос капитала и дуга није један према седам, већ један према 13. Што значи, да ако је у извештајима био правилно исказан капитал „Агрокора” (нешто мање од милијарду евра), онда дуг није шест, већ више од 12 милијарди евра. Али је питање до каквих података су ревизори дошли. Оно што забрињава је што Јуриј Соловјев користи поприлично оштар речник за једног банкара, који, по природи свог посла, бирају речи. То што су и банкари „скинули рукавице” говори о томе колико је Тодорићева ситуација неизгледна, као и да је реч о тешкој квалификацији.

Још једна таква неповољна оцена стигла је јуче и од рејтинг агенције „Мудис” која је поново смањила кредитни рејтинг „Агрокора” са ранијег нивоа Б3 на Цаа један. Шта то значи? Концерн има лошу способност извршења финансијских обавеза, веома висок кредитни ризик. У хијерархији кредитних рејтинга овај је готово на дну табела, а само два су гора од њега.

Пре годину дана чинило се да је највећи проблем Ивице Тодорића документарац „Газда” редитеља Дарија Јуричана, који ХРТ није желео да прикаже, а који показује како је овај хрватски бизнисмен пословну империју саградио захваљујући политичким везама. Филм који Тодорић не жели да видите, овим речима је регионална штампа пре годину дана писала о њему. Испоставило се да су много већа брига Ивице Тодорића извештаји рејтинг агенција.

Уосталом, дужничка драма Ивице Тодорића је пред очима јавности и почела да се емитује када је агенција „Мудис” почетом ове године објавила да „Агрокор” има изгледе да банкротира. После тога, тржиште је реаговало нервозно, паника се раширила међу добављачима и банкарима. Сасвим сигурно, уз сваку следећу „Мудисову” оцену могао би да се објави и наслов: Извештај који Тодорић не жели да видите.

Аница Телесковић

Антрфиле:

Богетић: Тодорић је и проблем српске државе

Шта би споразум са повериоцима могао да значи за Србију? Према речима Зорана Богетића, професора Економског факултета, ово није приватни проблем Ивице Тодорића, већ државни проблем.

– То није хрватска фирма. То је 11.000 српских радника. То су српски порески обвезници и српски добављачи. Наша држава би озбиљније морала да се позабави тим проблемом. Нису довољни само састанци са менаџерима „Агрокора”. Треба повећати надзор и проверити да ли се у потпуности поштује закон о роковима плаћања. Није свеједно ко ће у процесу реструктурирања евентуално купити та предузећа, нас би то питање и те како требало да занима. Такође, ако стендстил споразум буде подразумевао отпис дуга добављачима, онда би то била смрт за мала и средња предузећа – каже Богетић и додаје да би то било погубно за српску економију. 

Он каже да је, када је о малопродаји реч, на нашу срећу, здравији део „Меркатора” у Србији и да та компанија не стоји лоше.

– Али, не треба сметнути с ума да је све то систем спојених судова – напомиње наш саговорник.