Ердоган прети референдумом за „трегзит”

Како се приближава референдум на коме грађани Турске треба да се изјасне о уставним променама, председник Реџеп Тајип Ердоган не спушта тон у обрачуну са земљама Европске уније. Ове недеље је најавио и могућност да се одржи „трегзит” како би се грађани на посебном плебисциту изјаснили о томе да ли су за наставак преговора о чланству Турске у ЕУ који се већ годинама врте у месту.

„Одржаћемо 16. априла референдум о уставним променама, а после тога могли бисмо да организујемо и референдум о даљој судбини преговора са Бриселом... У том случају поштоваћемо одлуку народа ма каква она била. Ставићемо приступне преговоре на сто јер Турска није жртвено јагње. Преиспитаћемо такође и договор са Бриселом о међусобној сарадњи у решавању мигрантске кризе”, изјавио је он.

У Анкари оптужују земље уније да воде кампању против уставних промена у Турској којима је предвиђена практично неограничена власт шефа државе. На Западу то демантују иако су Немачка, Холандија и Аустрија забраниле политичарима из Анкаре да уочи плебисцита воде кампању међу турским радницима у тим земљама јер се страхује да би то могло да изазове дубоке поделе међу тим људима, као што се сада дешава у Турској међу присталицама и противницима уставних промена.

Јаз између ЕУ и Турске се приметно продубљује. У Бриселу критикују владу у Анкари због масовних чистки после покушаја војног удара средином прошле године и траже да се укине ванредно стање које је још на снази. На удару је пре свих председник Ердоган који се, како истичу немачки медији, већ „понаша као нови султан” и позивају турску владу да поштује елементарна људска права и слободе.

У Анкари не остају дужни: оптужују поједине земље на Западу, Немачку и Холандију пре свих, да подржавају терористе и да су се претвориле у „полигон фашистичких партија” и да користе „нацистичке методе” у обрачуну са Турском. Председник Ердоган очигледно на тај начин покушава да привуче гласове турских гастарбајтера, што би могло да буде пресудно за исход референдума о уставним променама пошто је однос снага између њихових противника и поборника изједначен. Сада се у земљи и иностранству води пресудна битка за придобијање гласова још увек неопредељених грађана којих је, како се процењује, око 15 процената. Ердоган жели и гласове неколико милиона Турака који живе и раде у иностранству, пре свега у Немачкој и другим земљама Европе.

У Европској унији су забринути због Ердогановог понашања, који, како кажу, као да се осилио. У свом првом говору нови председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер је упозорио председника Турске да ризикује да уништи све што је његова земља постигла последњих деценија. „Начин на који гледамо на Турску карактерише брига да се све што се градило годинама сада уништава… Прекините са ужасним нацистичким поређењима. Не пресецајте везе са оним људима који желе партнерство са Турском. Поштујте владавину права и слободе новинара”, поручио је Анкари председник Штајнмајер.

Турску као да је почело да издаје стрпљење, пошто већ више од пет деценија – колико је прошло откако је поднела молбу за придруживање Европској економској заједници, претходници ЕУ – стоји у чекаоници испред Брисела. Анкара је статус кандидата за улазак у унију стекла крајем прошлог века, а приступне преговоре је почела у октобру 2005. године, истог дана када и Загреб. Хрватска је 2013. постала пуноправни члан „европске породице”, а Анкара је и даље на старту, пошто се њеном уласку у ЕУ од почетка отворено противе Француска, Немачка и Република Кипар, чију владу Турска још није признала.

Турска је досад завршила разговоре само о једном од укупно 35 поглавља, од којих многа у овом часу не могу бити отворена пошто су „на леду” због вета Републике Кипар. Ако би се приступни преговори наставили досадашњим темпом, онда би Анкара ушла у ЕУ у 22. веку.