Пољска се повлачи из европских војних снага

Пољска дозирано изражава своје незадовољство односом који Брисел испољава према њеној новој власти. Не одустаје од питања која су јој важна, али се и не залеће на пут без повратка који им је недавно понудила кандидаткиња француске деснице на председничким изборима Марин ле Пен. Владајућа евроскептична Странка права и правде Јарослава Качињског јасно је средином овог месеца поручила да „није спремна да заједно демонтирају ЕУ”.

Али, то што Варшава не жели да се удружује у тако екстремном подухвату, на коме Ле Пенова заснива своју председничку кампању, не значи да одустаје од властитих интереса, који у крајњој инстанци и могу да доведу до демонтирања ЕУ. Уз то, не треба занемарити ни резултате који могу да уследе захваљујући опредељењу „велике четворке” (Немачка, Француска, Италија и Шпанија) да на периферији ЕУ остави све оне државе које не могу или не желе да следе ритам и дубину интеграција.

Кратко речено, Пољска не жели да руши ЕУ, али у њој може да остане под властитим условима. Спор између Брисела и нове пољске владе око владавине права и демократије или због очувања националног интегритета државе, како то види пољска власт, због кога је први пут у историји ЕУ покренут заштитни механизам који може Варшаву да доведе до губљења права гласа – свакодневно се заоштрава.

Осим што је Вишеградска четворка и ове недеље поновила да одбија бриселски план размештања миграната, назвавши га уценом, Пољска је одлучила да смањи учешће у Еврокорпусу, организацији која представља војне снаге ЕУ. Оно што је пољско министарство одбране назвало смањењем учешћа, а не потпуним повлачењем, званично је објашњено прекомпоновањем пољских војних ресурса ка НАТО-у.

Ова одлука је сасвим у складу са пољским политичким курсом за који се на неколико последњих самита ЕУ испоставило да је дијаметрално супротан одлукама осталих чланица ЕУ. Најупечатљивија тачка разлаза био је реизбор председника Европског савета Доналда Туска упркос противљењу државе из које је потекао, Пољске. Тада је из Варшаве поручено да ће, после промене изборног правила да одлука треба да буде једногласна, играти оштро и блокирати ЕУ, барем у доношењу заједничких декларација.

С друге стране, Пољска, уз балтичке државе, испољава највећи интерес да НАТО снаге буду што више укључене у одбрани граница ЕУ са Русијом.

Медији су у уторак јавили, позивајући се на портпарола Еврокорпуса, чије је седиште у Стразбуру, да нису тачне информације да Пољска напушта ове снаге, него да је само „одбила да преузме формацијски статус у команди Еврокорпуса” и да ће постепено смањивати свој допринос током три до четири године. Портпарол Винсент Далмау је додао да Варшава планира да напусти мултинационалну војну организацију до 2020. године.

Пољско министарство одбране је саопштило да је ова одлука донета као резултат повећаног притиска на пољске оружане снаге које се односе на обавезе у оквиру НАТО-а. „Смањење нашег учешћа у Еврокорпусу неће имати негативне последице на пољску улогу у укупној европској безбедносној и одбрамбеној политици. Ослобођена средства ће се користити за побољшање источног крила НАТО-а”.

Еврокорпус чини девет држава, од којих пет имају статус чланица, а четири су придружене: Грчка, Италија, Турска и Пољска. Команда ове војне организације налази се у Стразбуру и оформљена је 1992. године, а окосницу чини француско-немачка бригада основана 1987. године.

Пољска је ушла у корпус 2002. године са 120 пољских војника који су радили у штабу. Ова држава је требало да постане земља чланица 1. јануара прошле године, али је одлука померена за годину дана, на 1. јануар ове године. Парламентарни избори и промена владе 2015. године, односно победа евроскептичне, конзервативне странке Качињског и пре тога њиховог председничког кандидата Анджеја Дуде, довели су до повлачења захтева за пуноправним чланством.

Еврокорпус учествује у мировним операцијама и имао је задатак да обезбеди регионалну безбедност у БиХ, на Косово, у Авганистану и Малију.

Иако корпус није потчињен било којој другој војној организацији, може бити кориштен за потребе ЕУ, НАТО-а, УН и ОЕБС-а.