ЕУ блокирала оснивање највеће европске берзе

Европска унија је у среду блокирала спајање Лондонске берзанске групе (ЛСЕ) и немачке Дојче берзе, јер би тиме, како је саопштено, била угрожена конкуренција.

Оснивање највеће европске берзе би, како је саопштила Европска комисија, довело до монопола на тржиштима која се баве клирингом, обвезницама и производа са фиксним приходом.

„С обзиром на то да обе стране нису доставиле решења која су захтевана ради отклањања забринутости поводом конкуренције, комисија је одлучила да забрани спајање. Под овим условима то не можемо да дозволимо”, навела је европска комесарка за заштиту конкуренције Маргрет Вестагер.

Познаваоци прилика кажу да је одлука била очекивана, пошто је ЛСЕ група прошлог месеца саопштила да је одбацила захтев ЕК да прода свој већински удео у италијанској платформи за трговање МТС.

Спајањем берзи био би рођен берзански гигант и снажан конкурент Чикашкој меркантилној берзи и ИЦЕ берзи у САД, као и Хонгконшкој берзи у Азији.

Ни многима у Немачкој спајање није било по вољи зато што би седиште удружених компанија било у Лондону, а не у Франкфурту. Град Франкфурт, као и Индустријско-трговинска комора (ИХК) томе су се снажно супродстављали јер су страховали да ће немачки центар за трговину хартијама од вредности остати без значајних прихода.

Најављено спајање је, такође, наишло на критике у Француској, Белгији, Португалији и Холандији, јер све те земље страхују за будућност сопствених берзи, које су у власништву Евронекста.

Ово спајање је било вредно 29 милијарди евра, а циљ је био да се новонастали берзански оператер лакше носи са америчким ривалима.

Лондонска и Франкфуртска берза покушале су да се споје чак три пута од 2000. године. Спајање је одбијено на дан када је Британија званично започела процес напуштања ЕУ. Познаваоци прилика кажу да је после овога јасно да ће европске власти задржати надлежност над спајањима чак и када су у то укључена предузећа са седиштем изван ЕУ.

Брокер Ненад Гујаничић каже да тренд спајања светских берзи траје упоредо са све већом глобализацијом пословања. Како се она убрзава, берзе имају све већи мотив да међусобно удружују снаге. Главна идеја спајања јесте обезбеђивање компаративне предности у односу на конкуренцију кроз понуду што већег спектра услуга, што јефтиније.

– Спајање Лондонске и Франкфуртске берзе је у прошлости покретано више пута, али ниједном није успешно реализовано. Овим спајањем настало би највеће европско тржиште капитала, па је Европска комисија донела одлуку да би тиме настао монопол у посредовању трговањем обвезницама. Услов овог регулаторног тела да се ова трансакција одобри била је продаја италијанске трговачке платформе за хартије са фиксним приносом, МТС, али Лондонска берза није била спремна да прихвати овај услов. Једино што је британска берза била спремна да уради јесте да прода француску клириншку кућу, ЛЦХ, Евронекст берзи, али након пропасти најављеног посла одустала је и од ове продаје. Читава трансакција била је занимљива и са аспекта одвајања Велике Британије из ЕУ, и овај потез Лондона је у великој мери отежао реализацију овог посла – каже Гујаничић.

Посматрано по тржишној капитализацији (вредност свих компанија котираних на тржишту), Франкфуртска берза је на трећем месту у Европи, после Евронекста и Лондонске берзе, са око 1,8 билиона долара. Поређења ради тржишна капитализација Њујоршке берзе, која је највећа у свету, је око 20 билиона долара. Тренутни однос тржишне капитализације Дојче берзе и немачког БДП-а је око 60 одсто, док на најразвијенијим тржиштима англосаксонских земаља (САД и Велика Британија) овај показатељ превазилази 100 одсто (већа тржишна капитализација од БДП-а земље).