Без аргумената су сви негатори босанског језика

Sve do devetnaestog veka Turci nisu postojali kao narod, umesto njih postojali su Muslimani.Sultan je ujedno bio i Kalif i to mu je davalo snagu. Vojska Turaka je bila janicarska i elitna i nije tacno da su janicari nastajali uvek i samo u " danku u krvi", mnoge hriscanske porodice su prosti nudile i gurale decu u Stambol koji je nudio bolji zivot i karijeru. Tek krajem devetnaestog veka u Turskoj uz Mladoturke pocinje uniformisanje podanika kroz nacionalni preporod, sto je ozvaniceno kao nastanak Turske nacije. Sultani su najcesce bili melezi od oca Sultana i majke iz Rusije, Ukrajine, Srbije, Albanije itd. Porodica Osmana ostaje na tronu a Muslimani u Turskoj nisu svi bili Osmanovici. Pitanje jezika nije sporno. Zovite ga kako hocete ali priznajte da se razumete. Veca je razlika engleskog iz Texasa od engleskog iz Cambridge-a nego srtpskog iz Valjeva od srpskog iz Sarajeva...

Jesmo li sigurni da se to ne pise "neHgator"?

Ево шта пише у првом познатом путопису кроз Босну након Турских освајања. У Аустријској делегацији која је ишла на преговоре са турским султаном Сулејманом налазио се и Бенедикт Курипешић који је бележио све куда је прошао и написо потом путопис : Кроз Босну, Србији, Бугарску и Румелију 1530." Код Рогатице поред споменика Павловићу он пише:"Затим бизу поменутог великог гроба , а на другом месту , налази се други надгробни камен, али другачијег облика и не толико велик. Ту лежи верни слуга реченог војводе који је био веран витез.О његовим јуначким делима још певају Бошљаци ( он Бошњацима и Босанцима назива католике у Босни) и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима са овим мислима (речима) :..." "...Сада треба нешто рећи и о Горњој Босни, која се протеже од прилике од града Врхбосне до Звечана или Митровице, ...Становници земље су припадници две нације , наиме Срби и Турци.Срби имају своје свештенике и цркве по хришћанском обреду. ..."

Interesantno je da svi branioci "bosnjackg" jezika koji navode naslov ovog "rjecnika" iz 1631 nikako da nam pokazu malo opsirnije sta sadrzi taj "rjecnik" da daju na uvid 10-ak strana i nekolicinu odrednica da sami vidimo o cemu se radi i da li taj "rjecnik" ima atribute rjecnika. Sve sto videsmo su neke korice a na internetu sam nasao neke sture podatke. Koliko sam saznao i video nekoliko redaka tog "rjecnika" sastavljac je recimo pisao persijskim pismom a "rjecnicka" delatnost mu se sastojala iz dopisivanja prevoda (latinicom) turskih reci napisanih iznad originalnog teksta, potsetilo me je otprilike kao kad sam ja isao prvi put u Grcku pa sam pisao iznad originalnih grckih reci prevod na srpskom da bih se bar nekako mogao sporazumevati.

Бивша Југославија у националном и вјерском смислу била је поприличан рагу, мјешавина дакле у сваком погледу. То је било и својеврсно богатство али и бреме свим властима. Примјењена су оба концепта: и центаралистички (Краљевина Југославија) и (кон)федерални (СФРЈ), али ниједан није успио да се одржи по чему јужноословенска племена у много чему подсјећају на она данашња у Либији. Наши муслимани, а мислим на оне у Рашкој и БиХ, углавном су продукт исламизације локалног хришћанског становништа (биће понајвише Срба), али су за вријеме социјализма политичком одлуком од вјерске групе аванзовали у нацију Муслимана. Њихов случај је типични примјер имплементације совјетске доктрине рјешавања националног питања. Сада тај имплант хоће да се огрне комплетним рувом у којем су држава, језик и национална култура саставни дио. Наравно да у томе има штошта вјештачког и лажног али кад једном крене тај се неприродни процес тешко може зауставити.Слично је и са Монтенергринима, па и Македонцима...