О трговини са Британцима тек после развода

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Заговорници изласка Велике Британије из Европске уније (брегзит) изгледа су се сувише уздали у то да ће немачка канцеларка Ангела Меркел, због интереса немачких извозника, пристати да одлазећим Британцима одобри да истовремено са брегзитом склопе са ЕУ повољан трговински споразум.

Канцеларка и остали владајући немачки политичари истичу да су спремни да поднесу економску цену те одлуке, јер им је водећи циљ нешто сасвим друго.

„Драга Британијо, штета што нас напушташ, али од сада наш приоритет је одржање јединства преостале ’двадесетседморице’”, чуло се прекјуче на седници Бундестага, који је расправљао о брегзиту дан пошто је британска премијерка Тереза Меј званично покренула процедуру ишчлањења из ЕУ.

Меркелова је поручила да ће Немачка у преговорима настојати да обезбеди да брегзит што мање поремети живот Немаца и држављана других држава чланица који живе у Британији. Она је истовремено одбила захтев Мејове да се истовремено са преговорима о брегзиту воде и преговори о дефинисању будућих односа ЕУ и Велике Британије

„Преговори морају прво да разјасне како ћемо размрсити наше међусобно испреплетане односе и тек када то питање договоримо можемо да, надам се брзо после тога, почнемо разговоре о нашем будућем односу”, рекла је Меркелова, додајући да ће 27 држава чланица ЕУ са Британијом преговарати „на поштен и конструктиван начин”. „Надам се да ће и британска влада приступити преговорима у том духу.”

Овим је Меркелова још једном на посредан начин рекла Британцима да неће моћи да добију уступке који подривају слободно кретање добара, људи, услуга и капитала унутар јединственог европског тржишта. „Неке ствари нису на распродаји”, недавно је истакла Меркелова, која настоји да овим чврстим ставом увери остале чланице ЕУ да, ако крену путем узласка из уније, неће моћи да рачунају да ће испословати договор по којем ће само уживати предности европских интеграција, а да немају никакве обавезе.

Иако је портпарол немачког министарства спољних послова рекао да је предвиђени двогодишњи период за преговоре о условима развода Британије и ЕУ „проклето мали”, у медијима се појавио тајни документ немачке владе у којем се наводи да званични Берлин жели да те преговоре убрза тако да они буду завршени за 15 месеци, „узимајући у обзир обавезну укљученост Европског парламента (ЕП) као и наступајућу изборну кампању за ЕП”. Али, истовремено у том истом документу се наводи процена Немаца да ће кристалисање новог детаљног трговинског споразума између Велике Британије и ЕУ бити потребно и до десет година.

То указује да немачке власти не намеравају да брзају са давањем уступака Лондону само зато да би немачка аутомобилска индустрија и остали велики немачки извозници избегли плаћање евентуално уведених царина на робу коју продају у Британији. Према последњим подацима, Немачка годишње извезе у Британију робу вредну 5,1 милијарду фунти, а увезе британске робе у износу од 3,1 милијарду фунти.

Према речима немачке министарке економије Бригите Ципријес, негативне последице брегзита ће више погодити британску него немачку привреду.

„Немачка привреда је снажна и међународно добро повезана. Британија ће се суочити са већим ризицима него ЕУ”, рекла је она и додала да ће немачка привреда бити способна да се ухвати укоштац са свим негативним ефектима изазваним брегзитом, али је и упозорила да не би требало уводити трговинске препреке.

У документу немачке владе, у који је увид имао немачки таблоид „Билд”, наводи се да је у немачком министарству спољних послова формирана специјална оперативна група задужена да се бави само преговорима са Британијом и одбраном немачких црвених линија, при чему се истиче да ће Немачка одбити „све форме појединачних споразума (са Британијом) јер би то могло да води до подела унутар 27 држава ЕУ”. Осим тога, Берлин се плаши и склапања прелазних трговинских аранжмана између Лондона и Брисела, али је из немачког министарства финансија већ истакнуто да се такви споразуми не могу тек тако отписати, јер постоје „значајни” ризици по стабилност финансијских тржишта уколико се унедоглед буде преговарало о новом трговинском споразуму.

Водећи немачки економисти, пак, истичу да Немачка мора да буде флексибилна по питању прелазних трговинских аранжмана са Британијом или би у супротном, како каже професор Клеменс Фуест са минхенског економског института Ифо, „Немачка могла да буде главни губитник брегзита”.