Путинова виша сила у климатским променама

Ако је судити по писању „Њујорк тајмса” из 2015. године, изјава руског председника Владимира Путина да промена климе јесте незаустављива, али да је не узрокује људска активност – није требало јуче да изазове толико узнемирење јавности, јер и поменути лист тврди да Путин овако мисли још од раних двехиљадитих година.

Пишући поводом Путиновог испада, односно изношења сасвим супротног мишљења на самиту УН о климатским променама почетком децембра 2015. године у Паризу, „Њујорк тајмс” је подсетио да је Путин 2003. године, на једној међународној конференцији о отопљавању, рекао да ће оно Русима свакако добро доћи: омогућиће им да троше мање на бунде, а увећаће производњу житарица. „И хвала Богу на томе”, рекао је он.

Ове његове речи за ширу јавност помериле су мало завесу са наизглед бласфемичне тврдње и показале да Путинов став не почива на вери, дакле да није у рангу уверења да је Бог створио човека, него на реалним економским прорачунима.

Зашто тада Русија није потписала споразум из Париза? Кратко речено, Русија је тада била други највећи светски извозник нафте после Саудијске Арабије и највећи извозник природног гаса. Истовремено је, према подацима „Инсајд климат њуза” из фебруара ове године, Русија пети по величини емитер гасова који производе ефекат стаклене баште у свету. А те 2015. године је, тврде новинари њујоршког листа, међу 40 земаља широм света Русија била на претпоследњем месту по забринутости због глобалног загревања. На последњем месту је била Украјина.

И да, Украјина и Сирија и ратови који су тада беснели у њима, послужили су као објашњење Путиновог изненадног заокрета по овом питању. Наиме, он је тада изненадио многе учеснике самита „понудивши на тањиру тривијално климатско пријатељство” – рекавши да су „климатске промене постале један од највећих изазова са којима се суочава човечанство”. Отишао је и даље, пише „Њујорк тајмс”, рекавши да „глобално загревање, урагани, поплаве, суше и друге катастрофе проузрокују економски губитак”.

Напори око 200 држава у свету везани за климатске промене своде се на смањење емитовања гасова и ограничавање коришћења угља. Да би се надокнадио губитак енергената избацивањем прљавих технологија, улаже се у нове, попут производње синтетичке нафте из уљних шкриљаца, што је велики замах доживело у САД.

Са становишта руских интереса, и других земаља које у изобиљу поседују налазишта природних сировина и захваљујући томе остварују велику добит, разумљиво је да им се рачуница остатка света који не поседује такве ресурсе – не допада. Чак је можда сматрају и намештеном.

Зато је „Њујорк тајмс” у праву када примећује да Руска Федерација „има историју порицања и неактивности у том погледу”. Занимљиво је да је угледни дневник тада сматрао да је могући узрок томе што „државни руски медији или мало или уопште не покривају глобално загревање”. Уз то су критиковали аутократску власт која упућује „само нејасна и скромна обећања поводом смањења емисије угљен-диоксида”.

За разлику од Путиновог ранијег вишедеценијског позитивног става према глобалном отопљавању, које ће олакшати експлоатацију природних ресурса и стварање нових транспортних рута, руски председник је у четвртак увече на арктичком самиту у Архангелску само позвао државе света да се прилагоде глобалном загревању.

После посете архипелагу Земља Фрање Јосифа, у арктичком кругу, Путин је рекао да се глечери топе већ деценијама и да човечанство није изазивач глобалног загревања. „Загревање је почело још тридесетих година 20. века. Тада још није било таквих антрополошких фактора, такве емисије гасова, а загревање је већ било почело”, рекао је Путин.

Према његовим речима, не ради се о томе да се глобално загревање заустави, јер је то немогуће, пошто би оно могло да буде у вези са неким глобалним циклусима на Земљи, или чак са нечим од планетарног значаја. „Ради се о томе да му се некако прилагодимо”, закључио је Путин.

Ова његова изјава и по другом основу не би требало да буде доживљена као скандалозна након што је амерички председник Доналд Трамп глобално загревање назвао „великом преваром” и потписао указ о животној средини којим се налаже преиспитивање једне од главних мера његовог претходника Барака Обаме о клими. Тај потез је означио прекид рата против угља и додао још један елеменат у теорији завере да је Путин измислио и на власт довео Трампа.