Имунитет за тајне генерала Флина

„Онај ко тражи имунитет од судског гоњења мора да је починио кривично дело”, поручивао је у септембру прошле године Мајкл Флин, саветник за националну безбедност тада још само кандидата за председника САД Доналда Трампа, који се с њим свесрдно сложио.

Признање кривице они су препознавали у томе што је неким помоћницима Хилари Клинтон био одобрен имунитет у замену за сведочење о службеним мејловима које је она, угрожавајући националну безбедност, размењивала преко приватног сервера док је била државнa секретарка.

Данас, Флин тражи имунитет да би проговорио о својим незаконитим контактима с Русима, који су га коштали места саветника, док председник Трамп твитује како му ту врсту „амнестије унапред” треба одобрити јер је жртва неправедног прогона.

О Флиновој жељи да добије поштеду од евентуалних последица свог исказа пред ФБИ и истражним комитетима Представничког дома и Сената САД прво је известио „Волстрит џорнал”, да би затим и његов адвокат Роберт Келнер изјавио како овај генерал с три звездице, пензионисан у време Барака Обаме, свакако има шта да исприча и жели то да учини „ако му околности буду дозволиле”. Конгрес, изгледа, засад није рад да околности измени у његову корист јер су поједини његови представници за „Њујорк тајмс” рекли да нагодбе неће бити док испитивање не буде одмакло и пружило им бољу слику о информацијама које би Флин могао понудити.

Истрага о њему је поведена након што се сазнало да је, противно ономе што је претходно тврдио, био у контакту са руским амбасадором у САД Сергејом Кисљаком, односно да је разговарао са њим о државним питањима, попут америчких санкција Русији, пре него што су он и Трамп преузели званичне дужности. Није откривено да ли је Флин, као познати поборник тешњих веза са Москвом, у којој је једном на свечаној вечери седео одмах поред Владимира Путина, Кисљаку ишта конкретно обећавао, на пример, како се нагађало, попуштање санкција. Али, на прва питања о природи тих контаката Флин је уверавао званичнике како су били само протоколарни, то јест да је са руским дипломатом размењивао празничне честитке.

Ухваћен у противречности и незаконитом преузимању државних својстава у тренутку када на њих још није имао право, у конфузији државног и приватног због какве се својевремено обрушио на Клинтонову, Флин је поднео оставку непуних месец дана по Трамповом уласку у Белу кућу. Касније се испоставило да је прећутао контакте са још неким страним државама. Као званичан лобиста турске владе, према којој Трамп показује више разумевања него Обама, Флин се регистровао почетком марта, шест месеци након што је његова фирма потписала уговор са Анкаром. Бела кућа је признала да је и пре инаугурације новог председника знала да његов саветник за националну безбедност има приватни пословни аранжман са државом веома важном за америчку позицију на Блиском истоку.

Наравно, Трамп је у праву када претпоставља да то што Флин тражи имунитет не значи да је он крив. То је закључак и оних америчких медија који председнику нису наклоњени: такво условљавање сведочења није необичан правнички маневар, нарочито у високополитизованом случају какав је овај или какав је био онај о мејловима Клинтонове, само што ни Флин ни Трамп сада не воле тога да се присећају. Али, оном делу јавности који није срећан због тога ко је преузео власт дали су повод за нове сумње и потпиривање скандала због разних председникових људи који су имали нерасветљене контакте са Русима – афере које није увек лако разлучити од антируске хистерије, досад карактеристичније за Републиканску странку, којој и Трамп припада, него за демократе .

Све то је Трампу још незгодније јер му не оставља ни онај тренутак предаха који би евентуално зграбио под паљбом којој је изложен из опипљивијих разлога. Заштитник радничке класе, како се представљао у изборној кампањи, игноришући дугогодишње притужбе запослених у његовом пословном царству, предложио је измене пореских закона за које су анализе показале, како извештавају амерички медији, да би у његовом граду Њујорку донеле олакшице готово свим милионерима, у које и он спада, док би трећина оних са средњим примањима морала плаћати више него досад. Две трећине олакшица би припале онима који годишње зарађују више од 500.000 долара. Безмало половина самохраних родитеља који не примају више од 25 до 50 хиљада годишње суочила би се са повећаним порезом. Због буџетских резова предвиђених овим планом, заштита за 60.000 бескућника била би ослабљена.

Успут је Трамп променио и еколошке прописе тако да ће убудуће државне агенције рачунати социјалну цену загађења животне средине, која највише пада на терет сиромашних, као нижу него досад.