Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У клинчу због „Агрокора”

Хрватска држава и руске банке на супротним позицијама: влада усвојила закон којим се омогућава успостављање принудне управе у концерну, чиме су осујећени покушаји Руса да поставе свој менаџмент
У клинчу због „Агрокора”
Управна зграда у Загребу (Фото Ројтерс / Антонио Боронић)

У покерашкој игри руских банака, хрватске државе и Ивице Тодорића, власника „Агрокора”, маске су пале јуче у 12.55.

Био је то тренутак када је Финансијска агенција (Фина) јавила да је рачун „Агрокора” блокиран.

Најзанимљивије од свега је да је хрватска држава блокирала концерн и то само неколико сати након што је објављено да је постигнут начелни договор поверилаца о стендстил аранжману.

То подразумева мировање кредитних обавеза, а блокада је уследила након што су руски банкари на састанку добављаче молили да не активирају своје менице.

Како то да је држава баш јуче одлучила да од „Агрокора” наплати дуг од 81 милион куна, што је око 10 милиона евра? Реч је о неизмиреним обавезама на име ПДВ-а. Држава је тиме дала сигнал и добављачима, који су после тога почели да испостављају своје рачуне „Агрокору” па је салдо већ око поднева био око 180 милиона куна (24 милиона евра).

Овај потез недвосмислено је показао да су

хрватска држава и руске банке у случају „Агрокора” заузели супротне преговарачке позиције и да не наступају заједно. Напротив, они су у клинчу. Извори „Политике” тврде, да је на делу игра између Руса и државе око тога ко ће имати контролу над фирмом. Односно, да ли ће нову управу у „Агрокору” поставити држава, или повериоци. Једино што је сигурно је да ту више неће бити места ни за Тодорића, ни за чланове његове породице нити за његове најближе сараднике.

Хрватска влада јуче је једногласно усвојила Закон о системски важним компанијама, такозвани „Лекс Агрокор”, који омогућава успостављање принудне управе у концерну. Овај пропис у Сабор ће бити послат по хитном поступку. То значи да држава, након што закон ступи на снагу, може да преузме контролу над фирмом, чиме су осујећени планови кредитора, пре свега Руса, да поставе свој менаџмент. „Није реч о национализацији, развлашћењу и државном интервенционизму”, рекао је јуче поподне хрватски премијер Андреј Пленковић.

Додао је и да би требало договорити и стендстил аранжман са банкама, како би могли да се добију свежи кредити, којим би се намирили и добављачи и држава и уз то би се кренуло у реструктурирање уз помоћ стручњака који знају како се то ради.

Међутим, стендстил споразум је већ начелно био договорен пре два дана. Наши извори кажу да су повериоци, предвођени пре свега руским банкама, пожурили да усвоје споразум са „Агрокором” пре него што држава уведе принудну управу у фирму. Међутим, у овој трци с временом, Влада Хрватске је била бржа. Претходних дана у хрватским медијима пуно се писало о томе како се шири руски утицај у овој земљи, која је чланица ЕУ. „Политикини” саговорници тврде да је држава овим покушала да штити систем тако што ће она водити процес реструктурирања и ограничити права кредитора.

Банке се, међутим, на овоме неће зауставити. Како сазнајемо, план је да, након што Сабор усвоји закон, повериоци поставе питање његове уставности. Своја права ће прво покушати да остваре пред хрватским институцијама. Уколико им то не пође за руком, кредитори ће се жалити Бриселу, јер је „Лекс Агрокор” у супротности са европским правним нормама и регулативама. И док се победник у овој игри Руса и хрватске државе још поуздано не зна (ситуација се јуче драматично мењала из минута у минут), јасно је ко је губитник. Несумњиво, реч је о Ивици Тодорићу, који је због ризичне  позајмице од 485 милиона евра на коцку, још почетком 2014. године ставио концерн који вреди неколико милијарди евра.

Јучерашњи дан, сасвим сигурно, Тодорић ће добро запамтити. Чинило се, да се власнику „Агрокора”, бар на тренутак јуче ујутру срећа насмешила. На први наговештај постигнут договор са повериоцима о потписивању такозваног стендстил аранжмана, тржиште капитала је реаговало позитивно. Акције Тодорићевих компанија јуче су у преподневним часовима, после дужег периода стрмоглавог пада, забележиле раст на Загребачког берзи. Тако су деонице „Јамнице” порасле 4,8, а „Звезде” 3,8 одсто. Једино су акције „Леда” биле у благом паду од 0,07 одсто.

Онда су кола поново кренула низбрдо. Након што је државна Финансијска агенција (Фина) објавила да су рачуни „Агрокора” од 12.55 у блокади, Тодорићеве деонице су поново ушле у црвено. Да у оваквим ситуацијама инвеститори имају танке живце видело се после непуних сат времена, јер су до 14 часова поподне деонице „Леда” пале 14,35, а акције „Звезде” биле су у паду од 16,37 одсто. Једино је „Јамница” остала у плусу.

Према нашим сазнањима, стендстил споразум осим смене управе подразумева и продају неких бизниса. Такође као једна од опција наводи се и такозвани модел: „продај, издај и врати назад” који још није виђен на нашим просторима, а практикује се у кризним ситуацијама. Наиме, компанија која је у финансијским проблемима прво би продала један део фирме и новац искористила да врати дугове добављачима или банкама. У другој фази компанија, у овом случају „Агрокор”, би од купца изнајмила фирму на управљање. Тачније, договорили би се услови по којима би концерн могао да рентира свој бизнис. Тако би се смањиле обавезе према добављачима, а фирме би, на неки начин, остале у систему.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola Nesic
Pa bas neko ko je pripremio i uspesno sproveo golodomor na 7 miliona ljudi, mi nije kvalifikovan za upravu nad prehranbrenim koncernom. O ruskom bankarstvu, ne bih, jer su Banke pocele da postoje zbog dolara I oligarha. U Rusiji se bankama rukovodi kao kioskom brze hrane.
Pele
Da imate malo više elementarnog znanja, bilo bi vam jasno da je Sberbank jedna od najbolje organizovanih banaka na celom svetu. A mešati golodomor od pre 80 godina sa savremenim bankarstvom je samo tužni izliv malicioznosti.
телетабис
Клика секирација за хрватску фирму. Боље би било да више се секирамо за своје фирме. Ево ГОША у штрајку а ми чутимо, РЕСАВИЦА пред затварањем а ми о томе ништа не знамо. Хрвати само хоће да буду већи европљани од немаца,француза и енглеза ђутуре. АГРОКОР ће да пљуне пљре банкама, ту нема дилеме, било чије да су. Треба видети да нема која банка из Србије да је ту умешана. Руске банке ће добити паре назад или како доликује у пословању или ће Шојгу да дође у Загреб да их узме, ствар избора увек постоји.
euRopska mafija
simptomaticno kako clanice eu sve cesce olako zavlace ruku u ruski dzep, prvo kipar sad hrvati
Није ни било
Никада то није ни било Тодорићево него Хрватске и бољшевичких тајкуна.
Mare
Ništa Hrv neće više postići, čak su sebi pucali u nogu, što je očekivano od birokrata sa malo praktičnog iskustva. Banke imaju mnogo veća potraživanja i one mogu blokirati Agrokor i kad se uvede prinudna uprava od države. Plus hipoteke u korist banaka.. Neznanje političara istočne Evrope pomješano sa željom za apsolutnom vlasti ne ostavlja mogućnost za bolji život gradjana
Nikic
Amerikancima nije zanimljiva sudbina Agrokora. Oni brinu samo da kontrolu nad Agrokorom ne preuzmu Rusi. Zato se Agrokoru ne piše dobro.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.