Србија обележава Светски дан аутизма

Када је свог тада шестогодишњег малишана с аутизмом извела пред комисију за категоризацију која дете упућује у редовну школу, специјалну школу или трајни болнички смештај, лекарка из истоимене комисије „топло” је саветовала Весни Петровић да своје дете одведе у Дом за смештај лица с посебним потребама у Кулинама.

Након што је ова мајка упитала докторку да ли је посетила ту установу за коју даје „топлу стручну препоруку” она је одговорила одречно, али је додала да „поуздано зна да је тамо све у најбољем реду”.

Весна није послушала савет ове лекарке и са својим сином Вељком започела је донкихотску борбу с ветрењачама система. Вељко је данас лепо васпитан 36-годишњи младић који живи окружен љубављу своје породице која је извукла максимум његових потенцијала, а његова мајка данас је председница Савеза удружења за помоћ особама с аутизмом која се бори за бољу будућност малишана којима је природа одредила менталне пречке које се не могу прескочити.

– Статистика Европског удружења за аутизам говори да на сто новорођене деце има шест малишана са аутизмом – то би у статистичком преводу значило да у нашој земљи живи неколико десетина хиљада особа с аутистичним спектром поремећаја, иако се на евиденцији Савеза удружења за помоћ особама налази само 3.000 особа. Нама је потребан национални регистар деце са сметњама у развоју који треба да се направи до краја ове године – сада се спекулише различитим бројкама, а када се регистар оформи знаћемо колико има те деце и какве су њихове стварне потребе – објашњава наша саговорница.

Весна Петровић признаје да је најтежи моменат у одрастању њеног сина био 1. септембар 1988. године када су сви његови другари кренули у школу.

– Ми смо седели поред прозора и питали се шта ће бити с нашим дететом када порасте. Било нам је јасно да га друштво никада неће прихватити и третирати на исти начин као и његове другаре с којима је до јуче играо фудбал у дворишту – с тугом се присећа Весна.

На срећу, много тога се променило у односу на период када је њен син био дете. Од када је 2011. године уведено инклузивно образовање, родитељи могу да изаберу да ли ће њихово дете да похађа основну школу или специјалну школу. Међутим, искуства родитеља чија су деца укључена у инклузивно образовање веома су различита. Неки учитељи изврсно раде с овом децом, а она се добро адаптирају на нови амбијент, а другима се понашање мења нагоре – постају агресивна или се још више повуку у свој свет. У веома малом броју градова у Србији постоје лични пратиоци који дете воде у школу и враћају га кући, јер њих финансира локална самоуправа. Због тога је једна од највећих борби коју води ово удружење промена Закона о раду – да мајке које раде само четири сата дневно због бриге о аутистичном детету добијају пуну плату и раније одлазе у пензију.

– С обзиром на то да је до пре шест година било практично немогуће уписати аутистично дете у вртић или редовну школу, у нашој земљи има пуно одраслих особа које нису биле укључене у било какав облик образовног система, због чега ми стрепимо за њихову будућност. Када родитељи умру, аутистичне особе најчешће се смештају у неку установу социјалне заштите и у њима брзо ментално пропадају. Зато стално водимо преговоре с Министарством рада да се што већем броју одраслих аутистичних особа омогући становање уз подршку. Знамо да многи родитељи желе да оставе своје куће и станове за ту намену – закључује Весна Петровић.

Светски дан аутизма обележен у Београду

Свечаним пуштањем 300 плавих балона и постављањем плаве расвете на зграде Народне скупштине, Поште Србије и палате „Албанија”, синоћ је у Београду обележен Светски дан особа с аутизмом. На овој начин Србија се прикључила светској кампањи под називом „Обојите у плаво” која има за циљ да скрене пажњу на проблеме са којима се суочавају особе са аутизмом у целом свету. У организацији Савеза удружења за помоћ особама са аутизмом испред Народне скупштине синоћ је Београђане увесељавао вокално-инструментални састав „Небоград” кога чине особе с аутизмом и професионални музичари и хор „Чаролија”.