Srbija obeležava Svetski dan autizma

Kada je svog tada šestogodišnjeg mališana s autizmom izvela pred komisiju za kategorizaciju koja dete upućuje u redovnu školu, specijalnu školu ili trajni bolnički smeštaj, lekarka iz istoimene komisije „toplo” je savetovala Vesni Petrović da svoje dete odvede u Dom za smeštaj lica s posebnim potrebama u Kulinama.

Nakon što je ova majka upitala doktorku da li je posetila tu ustanovu za koju daje „toplu stručnu preporuku” ona je odgovorila odrečno, ali je dodala da „pouzdano zna da je tamo sve u najboljem redu”.

Vesna nije poslušala savet ove lekarke i sa svojim sinom Veljkom započela je donkihotsku borbu s vetrenjačama sistema. Veljko je danas lepo vaspitan 36-godišnji mladić koji živi okružen ljubavlju svoje porodice koja je izvukla maksimum njegovih potencijala, a njegova majka danas je predsednica Saveza udruženja za pomoć osobama s autizmom koja se bori za bolju budućnost mališana kojima je priroda odredila mentalne prečke koje se ne mogu preskočiti.

– Statistika Evropskog udruženja za autizam govori da na sto novorođene dece ima šest mališana sa autizmom – to bi u statističkom prevodu značilo da u našoj zemlji živi nekoliko desetina hiljada osoba s autističnim spektrom poremećaja, iako se na evidenciji Saveza udruženja za pomoć osobama nalazi samo 3.000 osoba. Nama je potreban nacionalni registar dece sa smetnjama u razvoju koji treba da se napravi do kraja ove godine – sada se spekuliše različitim brojkama, a kada se registar oformi znaćemo koliko ima te dece i kakve su njihove stvarne potrebe – objašnjava naša sagovornica.

Vesna Petrović priznaje da je najteži momenat u odrastanju njenog sina bio 1. septembar 1988. godine kada su svi njegovi drugari krenuli u školu.

– Mi smo sedeli pored prozora i pitali se šta će biti s našim detetom kada poraste. Bilo nam je jasno da ga društvo nikada neće prihvatiti i tretirati na isti način kao i njegove drugare s kojima je do juče igrao fudbal u dvorištu – s tugom se priseća Vesna.

Na sreću, mnogo toga se promenilo u odnosu na period kada je njen sin bio dete. Od kada je 2011. godine uvedeno inkluzivno obrazovanje, roditelji mogu da izaberu da li će njihovo dete da pohađa osnovnu školu ili specijalnu školu. Međutim, iskustva roditelja čija su deca uključena u inkluzivno obrazovanje veoma su različita. Neki učitelji izvrsno rade s ovom decom, a ona se dobro adaptiraju na novi ambijent, a drugima se ponašanje menja nagore – postaju agresivna ili se još više povuku u svoj svet. U veoma malom broju gradova u Srbiji postoje lični pratioci koji dete vode u školu i vraćaju ga kući, jer njih finansira lokalna samouprava. Zbog toga je jedna od najvećih borbi koju vodi ovo udruženje promena Zakona o radu – da majke koje rade samo četiri sata dnevno zbog brige o autističnom detetu dobijaju punu platu i ranije odlaze u penziju.

– S obzirom na to da je do pre šest godina bilo praktično nemoguće upisati autistično dete u vrtić ili redovnu školu, u našoj zemlji ima puno odraslih osoba koje nisu bile uključene u bilo kakav oblik obrazovnog sistema, zbog čega mi strepimo za njihovu budućnost. Kada roditelji umru, autistične osobe najčešće se smeštaju u neku ustanovu socijalne zaštite i u njima brzo mentalno propadaju. Zato stalno vodimo pregovore s Ministarstvom rada da se što većem broju odraslih autističnih osoba omogući stanovanje uz podršku. Znamo da mnogi roditelji žele da ostave svoje kuće i stanove za tu namenu – zaključuje Vesna Petrović.

Svetski dan autizma obeležen u Beogradu

Svečanim puštanjem 300 plavih balona i postavljanjem plave rasvete na zgrade Narodne skupštine, Pošte Srbije i palate „Albanija”, sinoć je u Beogradu obeležen Svetski dan osoba s autizmom. Na ovoj način Srbija se priključila svetskoj kampanji pod nazivom „Obojite u plavo” koja ima za cilj da skrene pažnju na probleme sa kojima se suočavaju osobe sa autizmom u celom svetu. U organizaciji Saveza udruženja za pomoć osobama sa autizmom ispred Narodne skupštine sinoć je Beograđane uveseljavao vokalno-instrumentalni sastav „Nebograd” koga čine osobe s autizmom i profesionalni muzičari i hor „Čarolija”.