Počinje berba malina

Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23.000 tona.

To je za trećinu više nego lane, ali i dalje daleko ispod potencijala srpskih malinjaka.

Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom od 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata.

Optimizam među malinarima

Spekulacije sa otkupnom cenom, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala i radne snage predstavljaju glavne izazove, ali malinari koji godinama odolevaju ovim problemima ove sezone u svoje malinjake ulaze sa više optimizma.

„Možemo očekivati dobru cenu i dobar kvalitet ovoga roda jer će biti malina retka i krupna, zdrava, tako da neće biti nikakvih problema“, kaže Mileta Pilčević, predsednik udruženja „Vilamet“, prenosi RTS.

Proizvođačima idu naruku i prazne hladnjače.

„Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvozne, što su uvozili uvozili, borili smo se da se to deklariše da se više ne meša srpska sa inostranom da nemamo te viruse i te bolesti koje su se u zadnje vreme pojavile“, ističe Pilčević.

Kvalitet je i dalje najjača karta Srbije

Dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku naglašava da svet traži najkvalitetniju malinu, a to je upravo ona iz Srbije, pre svega sorte „vilamet“ i „miker“.

„Zbog nedostatka sadnog materijala, počeli smo da radimo i druge sorte koje nemaju te karakteristike, počeli smo da mešamo sorte i to tržište neće da trpi“, upozorava Leposavić.

Malinu ne treba uvoziti

Stručnjaci procenjuju da Srbija malinu uzgaja na osam do devet hiljada hektara, što je gotovo tri puta manje od podataka zvanične statistike. Razlog za ovaj raskorak vide u zloupotrebi subvencija.

Pad proizvodnje objašnjavaju sušom, ali pre svega pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama. Ipak, smatraju da malinu ne treba uvoziti.

„Često se u poslednje vreme čuje da je jedan od načina da se prerađivački kapaciteti sačuvaju da se uvozi i da se kod nas prerađuje ta malina, što po meni nije ispravno, prenosi Sputnjik.

Mi treba da insistiramo i da radimo na našoj proizvodnji, da to što proizvedemo i preradimo u Srbiji, jer uvek su to bile više cene u odnosu na konkurenciju“, zaključuje dr Aleksandar Leposavić.