Važe li propisi za Vizer

Slučaj angažovanja kompanija za održavanje aviona na Aerodromu „Nikola Tesla“ otvorio je niz pitanja o procedurama koje Vizer (WizzAir) primenjuje prilikom izbora svojih tehničkih partnera, nakon što je tokom inspekcijskog nadzora utvrđeno da jedan od angažovanih pružalaca usluga nije posedovao neophodna odobrenja za rad u Republici Srbiji.

Prema informacijama do kojih smo došli, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije tokom redovne kontrole utvrdio je da je bugarska kompanija Global Maintenance Ltd obavljala poslove linijskog održavanja za potrebe Vizera bez odgovarajućeg regulatornog odobrenja. Reč je o kompaniji koja na svojim zvaničnim kanalima navodi da pruža usluge održavanja aviona tipa Airbus A320 na više aerodroma u regionu, uključujući i Beograd.

Nakon sprovedenog nadzora, kompaniji je ostavljen rok za usklađivanje sa propisima Republike Srbije i pribavljanje potrebne dokumentacije. Međutim, prema saznanjima našeg lista, tokom tog perioda nisu preduzete aktivnosti koje bi dovele do otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.

Ovaj slučaj posebno je značajan imajući u vidu da oblast održavanja vazduhoplova predstavlja jedan od najstrože regulisanih segmenata civilnog vazduhoplovstva. Posedovanje međunarodnih tehničkih sertifikata samo je jedan deo sistema, dok je za zakonito pružanje usluga na teritoriji određene države neophodno ispuniti i sve zahteve koje propisuju nacionalne vazduhoplovne vlasti.

Kako bi izbegao moguće posledice po redovnost saobraćaja u Beogradu, Wizz Air je tokom postupka, prema informacijama iz više izvora, intenzivirao komunikaciju sa nadležnim institucijama Srbije. U razgovore su bili uključeni i najviši rukovodioci kompanije zaduženi za oblast održavanja i tehničkih operacija.

Izvori upoznati sa slučajem navode da su predstavnici kompanije imali punu mogućnost komunikacije sa nadležnim organima, koji su bili spremni da razmatraju sva zakonski moguća rešenja. Ipak, osnovni zahtev ostao je nepromenjen – potpuno usklađivanje sa propisima koji regulišu pružanje usluga održavanja vazduhoplova u Srbiji.

Dodatnu pažnju izaziva činjenica da se problemi nisu završili sa prvobitno angažovanom kompanijom. Nakon Global Maintenance, WizzAir je angažovao još jednog pružaoca usluga linijskog održavanja, za kojeg je, prema dostupnim informacijama, takođe utvrđeno da nema potrebna odobrenja za rad na teritoriji Srbije. Kako saznajemo, nakon sprovedenog postupka nadležni organi suspendovali su dozvolu toj kompaniji.

Takav razvoj događaja otvara pitanje da li su pre zaključenja ugovora sprovedene sve neophodne provere regulatornog statusa angažovanih partnera. U stručnim krugovima navodi se da upravo takve provere predstavljaju standardnu praksu u industriji, budući da regulatorna usklađenost direktno utiče na bezbednost i zakonitost operacija.

Posledice ovakve situacije osetio je i sam Wizz Air. Prema saznanjima našeg lista, kompanija je bila prinuđena da organizuje deo poslova održavanja angažovanjem sopstvenog tehničkog osoblja iz Mađarske, koje je dolazilo u Beograd radi obavljanja neophodnih intervencija na avionima. Takvo rešenje, iako omogućava kontinuitet operacija, podrazumeva i dodatne troškove.

Prema informacijama iz vazduhoplovnih krugova, sa celokupnim slučajem upoznata je i Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA).

U međuvremenu, pažnju javnosti privukla je izjava predsednika WizzAira Owaina Jonesa, koji je odbacio tvrdnje da je kompanija izgubila EASA sertifikaciju. Međutim, suština pitanja koja su se pojavila u javnosti odnosila se na regulatorni status kompanija angažovanih za linijsko održavanje u Srbiji, a ne na status sertifikacije same aviokompanije.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li su javni odgovori kompanije adresirali ključne nedoumice koje su se pojavile nakon inspekcijskog nadzora. Istovremeno, slučaj skreće pažnju na odgovornost u procesu izbora ugovornih partnera i potrebu da svi učesnici u lancu održavanja vazduhoplova ispunjavaju propisane standarde.

Posebnu pažnju izazivaju i kasnije promene u rukovodstvu pojedinih institucija iz sektora civilnog vazduhoplovstva. Iako nema zvaničnih potvrda da između tih događaja postoji bilo kakva povezanost, činjenica da su se dogodili u istom periodu dodatno je podstakla interesovanje javnosti.

Ukoliko se svi navodi potvrde, slučaj bi mogao da preraste okvire pojedinačnog regulatornog spora i postane primer koliko ozbiljne posledice mogu imati propusti u proveri usklađenosti partnera sa važećim propisima.