Дилери црних тартуфа

Цариници су недавно на граничном прелазу Батровци спречили покушај кријумчарења више од 44 килограма црног тартуфа, што је рекордна заплена ове гљиве у нашој земљи.

Случај је интересантан и по томе што је црни тартуф изузетно скупа и ретка гљива, која расте под земљом у дубини и до пола метра. Многи је третирају као „подземно благо”, а могуће је открити је само уз помоћ дресираних паса.

У Управи царина наводе да је црни тартуф заштићен националним прописима због чега је потребна посебна дозвола за његов извоз.

Иван Рибаћ, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина, каже за „Политику” да је возач камиона, који је ухваћен у овом покушају шверца, превозио вино у Италију, а гљиве је понео да би их тамо продао.

„Приликом детаљног прегледа кабине, на горњем кревету биле су сакривене две путне торбе и у њима 22 кесе у којима су се налазиле гљиве. Цариницима је рекао да се тражењем тартуфа бави из хобија и да за то има два обучена пса. Када су га наши службеници питали да ли је свестан шта је урадио и зашто тартуфе није транспортовао на легалан начин, правио се, као и већина кријумчара, да није знао да је то што ради недозвољено. Наравно да такви изговори, народски речено, код нас не пију воду”, наводи Рибаћ.

Цена црног тартуфа на тржишту зависи од врсте, класе и величине. У царини су проценили да вредност више од 44 заплењена килограма на Батровцима, прелази суму од 22.000 евра. Сва роба коју цариници трајно одузму од кријумчара продаје се на лицитацијама (осим, наравно, дроге и цигарета, које се уништавају у Термоелектрани „Никола Тесла”).

Тартуфе из овог прекршаја је, пошто је реч о природном добру, преузела инспекција Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

„Као и ми у Управи царина, тако и колеге из Министарства пољопривреде имају право да у случају лако кварљиве робе и живих животиња одмах продамо робу без обзира на то што је поступак против прекршиоца у току”, закључује Иван Рибаћ.

Цариници су се и раније сусретали са кријумчарима тартуфа, али је откривена количина била много мања од ове најсвежије заплене. Тако је, на пример, 6. јула 2014. на Батровцима спречен покушај шверца око два и по килограма црног тартуфа. Кријумчар их је сакрио у ручном фрижидеру, у пртљажнику аутомобила „нисан”.

Према оцени појединих познавалаца и гастрономских стручњака, црни тартуф је изузетно квалитетна гљива.

Килограм на светском тржишту је око 500 евра, а осим Француске која је колевка ове гљиве, плантажно се гаји у Италији и Шпанији. Тартуф има врло специфичан мирис и укус и важи за веома јак афродизијак. Гастрономи широм света још не могу да се сложе да ли је тартуф намирница или зачин. Ова гљива се термички не обрађује и не пере се. Пре употребе се очисти посебним четкицама.

Најцењенија врста ове гљиве је бели тартуф и он постиже највећу цену на тржишту. Док је црни тартуф могуће засадити и вештачки узгајати, бели се не може добити вештачким путем. У Аустралији су изумитељи својевремено направили чак и електрични детектор за тартуфе, али никад се резултати рада тог уређаја нису објавили нити је уређај на продаји. Истра у Хрватској позната је као подручје где расту тартуфи, а има их и у шумама Србије. Почетком 1896, захваљујући краљу Милану Обреновићу који је увезао псе за тражење ових гљива, у Србији је откривено и прво налазиште тартуфа у шуми Ковиљаци, између Крагујевца и Горњег Милановца.

Из једне породичне фирме у нашој земљи која се бави сакупљањем, продајом и извозом тартуфа за наш лист кажу да се данас на тржишту може наћи много различитих производа са аромом ове гљиве као што су уља, ракија, со, намази, чоколадне куглице… У овој фирми запослени су и обучени тартуфари, људи који иду на терене широм Србије и уз помоћ дресираних паса проналазе црне тартуфе у шумама.