Цене на пијаци важније од високе политике
Поранило се на гласачка места у Батајници, многи су похитали да заокруже свог председничког кандидата, па да тек у повратку кући сврате у неки од дућана, листом отворених на „штрафти” покрај Основне школе „Светислав Голубовић Митраљета”. У ову осмолетку стигао је и њихов комшија Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, у пратњи супруге Јадранке и двојице синова.
– Добро јутро. Откуд ви овако рано? – упитао је многобројне представнике седме силе.
Његови суседи, загледани више у своја дворишта где су свили породична гнезда, млади брачни парови, али и они који пола века живе у Батајници, колико год да су тог јутра били спремни за гласање, у разговору с репортерима нашег листа нису се много бавили „високом” политиком. Пошто су обавили грађанску дужност, више их је бринуло што њихово насеље нема канализацију, када ће се градити школе и вртићи, јер се њиховим крајем пролама дечја граја.
Жељко Опачић на груди је пригрлио кћеркицу Василију и јадао се да је развој Батајнице стао. Ништа се, каже, није променило од пре две деценије, кад је било знатно мање становника него сада.
– Градски превоз нема мане, али то не значи да за сваку ситницу могу за тили час да одем у Београд или Земун – додала Жељкова супруга Светлана Грабовац, која ипак не губи наду да ће, док њена девојчица стаса у ред првачића, овде нићи још нека кућа знања, али и све оно што је потребно за добар живот без обзира на то што су на рубу престонице.
Супружници, Милка и Бранко Сурла, иако већ у поодмаклим годинама, излазак на гласање сматрали су важним – због деце и њихове будућности.
– Само да за младе буде посла, и то оног правог, с радном књижицом и стажом, па кад такав сигуран хлеб зараде, ни старости се неће уплашити – Бранкова је оцена.
Слично мишљење дели и пензионерка Неда Миленковић. Унука јој сутра постаје пунолетна, а мисли и на још троје унучића. – Сви они требало би да расту, школују се и своје породице стварају у овој земљи. Зато гласам, иако, више него у политичаре, наду полажем у слогу народа. Тако се судбина узима у своје руке, а не препушта да други њоме управља – уверена је ова Батајничанка.
Деветнаестогодишњи Стефан Травица занимао се за политички живот. У шали га питамо да ли на то утиче и што у комшилуку живи први човек радикала:
– Шешељ је добар комшија. Свима би радо помогао, али млади људи морају и сами да буду ковачи своје среће. Неопходно је поштовати традиционалне вредности и више се окретати себи него Западу, сматра овај дечко, решен да студира информационе технологије.
Брачни пар Сања Мандић и Александар Галовић, гурајући бебу у колицима, пребирали су, излазећи с гласачког места, шта све може без чаробног политичког штапића да побољша живот у Батајници.
– Фали нам биоскоп, тесно је у вртићима и школама, куповину обављамо у Београду, путеви су прашњави. Ово је леп крај, био би сјајан да има канализациону мрежу али и културно-едукативне мреже које би привукле и задржале млађе парове да овде остану – истиче Сања, која се овде доселила пре четири године и сматра да Батајница има своју жилу за развој, ако то надлежни препознају.
Oбишли смо и новобеоградски блок где се широким тротоаром Улице алексиначких рудара стиже у Основну школу „Краљ Александар Први”. Ту су, шетајући, пристизали стари и млади суграђани. Кад су видели начичкане камере и натегнуте објективе фоторепортера убрзали су корак да, како су се вајкали, не праве гужву, јер на гласање долази председник Србије Томислав Николић са супругом Драгицом. Али место где се после часова сјате деца широко је као ливада, па за гурањем није било потребе.
Кад је Николић рекао да би грађани излазак на бирачка места требало да доживе као свечаност и своју озбиљну дужност, Душанка Тмушић ту изјаву прихватила је уз осмех.
– За људе који верују у бољитак увек има неки трачак сунца који ће да греје. И млађима кажем: будите храбри, али и умерени. Ваљда тако морају то да имају на уму и вође – рекла нам је Тмушићева.
На том бирачком месту затекли смо и студента педагогије Новака Тешића (25), који мисли да један глас не може много да промени, али није паметно ни бацити га. Један од бирача, Ђорђе Ђаковић (27), казао нам је да наша политика све више личи на трговину или бизнис:
– Махом се улази у политичке воде да би се извукла лична корист, а ја гласам у нади да би ипак могао да дође неко ко ће видети стварне потребе заједнице и појединца.
Утом је на гласање, у пратњи сина и снаје, стигла и Радослава Стојановић, а с њима и њена унука.
– За Вањину будућност – рекла је, подижући унуку у наручје.
За то време пензионерка Живка Перућица казала нам је да ужива у трећем добу, али да се пензија стиче цео радни век, због чега сви морају да је поштују.
После обиласка Новог Београда продужили смо и на Каленић, где смо најпре срели кројачицу Милку Савић (55), која је констатовала да ће потрошити „хиљадарку” док прође кроз целу пијацу. Док је спуштала млади лук у корпу, питали смо је за изборе.
– Не бих се бринула што паре из новчаника беже кад би се испунила обећања политичара да ћемо живети боље. Зато ћу тек кад сравним рачуне и одморим се од варјаче изаћи да гласам – поверила нам се кројачица.
А продавац поврћа Мирко укључио се у разговор речима да се свако помало дотакне политике – и гласачи, и они што сматрају да од њиховог гласа нема вајде, јер чим им не одговара цена, а још касни плата, одмах кроз зубе цеде да се страначка „утакмица” води преко њиховог џепа.
За то време Александра Јовановић напунила је цегер поврћем, па се запутила у општину, у Његошеву улицу.
– Гласам с вером да ћемо живети квалитетније, а то значи и пазарити лежерније – закључила је она.
