Лајковац чува дух железнице

Лајковац – Дођите и уверите се да ли још Миле иде лајковачком пругом – гесло је Туристичке организације општине Лајковац. Чувена песма браће Бајић, који су и родом из суседног Јабучја, чини се, лепо одсликава намере агилних Лајковчана да сачувају својеврсни железнички дух вароши којом је још давне 1908. године прошао први воз пругом уског колосека. Вароши која је у предратној и послератној Југославији била једно од највећих железничких чворишта. О томе сведоче бројни објекти и машине у близини железничке станице Лајковац на прузи Београд–Бар. Управо они требало би да постану саставни део будућег железничког музеја уског колосека који Лајковчани заједничким снагама локалне самоуправе, Туристичке организације, удружења грађана, у сарадњи са републичким институцијама, желе да оснују.

Иако има богату историју и изузетне културноисторијске споменике, Лајковац се ипак највише препознаје по железници, тврди Милутин Ранковић, директор Туристичке организације. И духовито додаје да га на сајмовима туризма често многи питају ко је био Миле који је ишао лајковачком пругом.

А поред лајковачке пруге и данас стоји комплекс – станица, чувена ложионица за поправку вагона, водоторањ који Лајковчани, ко зна зашто, зову бузометар, окретница за локомотиве уског колосека која и данас функционише и читав низ машина – стругови за обраду точкова вагона, ваздушни чекић, струг за површинску обраду резањем... Многе од њих запамтиле су почетак прошлог века, али су конзервиране и сачуване. Уз славну парну локомотиву произведену у фабрици „Ђура Ђаковић” у Славонском Броду, изложену у самом центру Лајковца, били би сјајни експонати будућег музеја. Идеја је и да се његов садржај обогати бројним предметима који су пре неколико деценија из Лајковца однети у Пожегу, где је формирана железничка изложба, а сада би их, сматрају Лајковчани, требало вратити, да буду изложени у њиховој варошици где би били доступнији јавности. Ту би се нашле и униформе железничара, стари фењери, фотографије са амбијентима кафана лајковачких којих је у време железничког процвата у близини пруге било чак једанаест...

– Будући музеј железнице, имајући у виду локацију Лајковца и близину Београда, сигурно би отворио могућности за развој туризма и стицање прихода генерација које долазе. Свакако би привукао пажњу љубитеља железнице из целе бивше Југославије којих није мало, а био би атрактиван и за ђачке екскурзије – уверен је Милутин Ранковић.

Железница је симбол Лајковца, овај градић који је пре него што је прошла пруга био само село, дугује јој велику захвалност, сматра Боривоје Грујичић, председник Удружења грађана за оснивање железничког музеја уског колосека.

– Лајковац је некада био место у којем је машиновођа било водеће занимање. Морамо нешто предузети како бисмо сачували тај железнички дух ове вароши – истиче он. И додаје да не мањка жеље да се формира тим који ће бити кадар да сачува ложионицу, јединствени објекат који је, када је настао пре више од једног века, био показни, уџбенички пример како тај сегмент железнице треба да изгледа и функционише. Због тога и заслужује да буде својеврсни музејски експонат и да заједно са окретницом и водоторњем постане права туристичка атракција.

Лајковчани су се постарали и да не остане све само на причи, упућена је иницијатива Заводу за заштиту споменика културе Ваљево, у току су припреме, ради се на прикупљању документације за покретање поступка да се цео поменути железнички комплекс заштити као споменик културе. Уз општину, Туристичку организацију Лајковац и Удружење грађана за оснивање железничког музеја уског колосека, у ове активности незаобилазно је укључен Железнички музеј Србије, као и друге институције и појединци, како би се железнички дух вароши поред Колубаре сачувао за сва времена.