Вучић без слободног дана
Док су му, дан после избора за председника Србије, стизале честитке од председника и премијера са истока и запада, из региона, а најмање од политичких опонената у земљи, Александар Вучић је испуњавао премијерску обавезу посетом Мостару. Већ тиме као да је наговестио да нема намеру да спусти „радну температуру” ни као шеф државе, потврђујући заправо оцене разних политичких актера и посматрача да ће нови председник бити, најблаже речено, много агилнији од претходника – и да ће се трудити да остане свеприсутан.
Одређену врсту забринутости показао је амерички амбасадор Кајл Скот, који је Вучића, приликом њиховог јучерашњег сусрета у Влади Србије, посаветовао, како преноси Танјуг, да би „требало да узме бар један дан слободно”. Вучић му је одговорио да има обавезе и да иде у Мостар, на бизнис форум на којем ће се срести са шефовима држава и премијерима земаља региона.
Однос који је исказивао према региону све време откако је председник владе, јасно је Вучића препоручивао, бар код дела релевантних међународних фактора, за подршку у председничкој трци. И она није изостала, као ни „подсећање” у јучерашњим честиткама колико добросуседска сарадња и стабилност у региону треба да буду важан сегмент његовог председничког мандата. Највиши званичници ЕУ Доналд Туск и Жан-Клод Јункер, на пример, уверени су да ће Вучић наставити да промовише „сарадњу и помирење у региону”, указујући да ће Вучићева одлучност бити „такође пресудна за наставак напретка у дијалогу између Београда и Приштине”.
И због такве подршке (која је стигла и са источне стране, односно Владимира Путина и Александра Лукашенка), а уз Вучићеву тоталну кампању, финансијску надмоћ, медијску фаворизованост и очигледно добар део апатичне јавности, опозиција, разједињена, није имала шансу на недељним изборима. Победио је кандидат далеко најјаче политичке партије, уз садејство коалиционих партнера међу којима су и неке странке националних мањина, а међу опозиционим кандидатима тројица најјачих су – нестраначке личности. Тачније, Саша Јанковић и Вук Јеремић су кандидати без сопствених партија (за сада), а трећепласирани Љубиша Прелетачевић Бели је чак измишљени лик, негација оваквог политичког система и партијских актера који су досад деловали у Србији.
Због несвакидашњег успеха Белог, који је привукао више од 300.000 бирача, али и продора доскорашњег заштитника грађана Саше Јанковића (иако уз значајну логистичку подршку Демократске странке), па и Јеремићев пласман, иако се од њега очекивало више, није мало оних који већини традиционалних партија и искуснијих политичара препоручују – пензионисање. Али, то зависи и од намера поменуте тројице нестраначких кандидата, то јест како ће у наредном периоду искористити политички простор који им је тренутно отворен.
Професори Зоран Стојиљковић и Јово Бакић су у изборној ноћи изразили очекивање озбиљних промена на опозиционој сцени после ових председничких избора. Бакић је, поред осталог, навео за Н1 да је „глас за Белог глас против политичара који су нас опљачкали и урнисали у претходном периоду”.
Али, ако је на опозиционом полу политичке сцене доста непознаница, има их и у владајућем табору. Јучерашња обраћања јавности Ивице Дачића и Небојше Стефановића нису осветлила тренутно најзанимљивије политичко питање: ко ће бити нови премијер. Мада, готово исто толико је интригантна и недоумица – колики ће бити век трајања те нове, али исто Вучићеве владе. Да ли је извесно, како је практично неподељено мишљење у свету политике, да ће нови парламентарни избори бити заједно са београдским, на пролеће у редовном термину, или већ ове јесени?
Функционер СНС Небојша Стефановић изјавио је јуче да није донета било каква одлука о томе ко ће бити нови премијер. На питање да ли верује да ће то бити он, Стефановић је одговорио да нити себе види на том месту, нити му је то нуђено. И лидер социјалиста Ивица Дачић изјавио је да са Вучићем није разговарао о томе ко ће бити будући премијер и истакао да је резултат који је остварио Вучић показатељ да је СПС добро проценио пружајући му подршку. Дачић је рекао да ће о премијеру бити речи када за то дође време, крајем маја. Упитан да ли би прихватио када би му Вучић понудио ту функцију, Дачић је одговорио: „Нико ми не би поверовао када бих рекао да бих је одбио.”
