Обале тесне, план заборављен

Љубитељима наутике највеће невоље поново причињавају недостатак везова за чамце и јахте у препуним маринама и тренутни положај угоститељских објеката на води. План о распореду пловила у граду, усвојен још пре годину дана, неће проћи ни овог лета, а многе чамџије и даље ће се мучити да пронађу место.

– У нашој марини везове користи 275 власника чамаца и сва места су попуњена. Овај број може да се мења у зависности од величине пловила. Цене појединачног веза крећу се од 10.000 до 30.000  динара по сезони – каже Предраг Милосављевић, председник клуба „4. јул”, марине на Дунавском кеју и додаје да су и остале попуњене.

Цене везова у преосталих двадесетак марина, колико их је регистровано у београдском приобаљу, крећу се од 1.350 до неколико стотина хиљада динара, а део прихода убирају и „Србија воде”, коме припадају акваторијуми наутичких удружења, где су чамци смештени.

Најјевтинији привези налазе се на Ади Циганлији, али из Управе „београдског мора” поручују да је код њих такође попуњено свих 400 места у Чукаричком рукавцу. Најскупље су надокнаде за коришћење простора марине „Наутик”, у близини хотела „Југославија”, која је и једна од најбоље уређених, а по својој опремљености личи на западноевропске, јер сваки вез поседује прикључак за воду и струју, пловила су заштићена од удара ветра, а власници могу да користе и услуге Интернета, продавнице чамаца и наутичке опреме и ресторана.

Већина београдских наутичара сматра да је додатну гужву на обалама изазвало затварање марине „Дорћол” која би после преуређења требало да постане најелитнији паркинг за бродове у граду. Многе чамџије кажу да се сналазе тако што своје „љубимце” везују за сплавове и друге објекте на води који припадају њиховим пријатељима, а често им за то послуже и стабла, стубови неке грађевине поред воде и други погодни предмети на обалама.

– Изван Београда многи људи се сналазе на овај начин, па смо и ми принуђени да то чинимо. Чуо сам да неки власници чамаца користе и дивље марине које су сами на брзину склепали, незадовољни што у регистрованим наутичким клубовима не могу да пронађу место – жали се власник једног од, како каже, неколико хиљада пловила у Београду,

За технички преглед престоничких марина задужена је Лучка капетанија Београд, а локације на којима су смештене од прошле године одређују Градска управа и Управа за воде из које поручују да ће услови бити побољшани када почне спровођење Плана о распореду пловних објеката. Према овом нацрту који су градске власти обелоданиле и изгласале још пре годину дана предвиђено је да се у српској престоници нађе 39 марина на 46 могућних локација. Осим тога, прописан је број ресторана на води који не може бити већи од 180, а пристани би са садашњих 70 требало да буду сведени на свега 13.

Забрањено је и да два пловна објекта буду на растојању мањем од 10 до 15 метара, а у неким зонама уопште не би требало да буде пловила.