Струја неће поскупети у наредне три године

Трогодишњим планом пословања Електропривреде Србије није планирано повећање цене струје за гарантовано снабдевање, односно за домаћинства и мале купце.

Са Светском банком, ММФ-ом и надлежним министарством, ЕПС ће анализирати кретања тржишних цена струје и уколико буде било потребе да цена буде повећана, тражиће од Агенције за енергетику да им то дозволи, одлучио је Управни одбор овог предузећа, који је разматрао план пословања предузећа до краја 2019. године.

Смањењем разлике између тржишне и садашње цене електричне енергије за домаћинства и мале купце, смањили би се ризици ЕПС-а да предузећу понестане пара, док би се реалном ценом омогућио развој и нове инвестиције. Ово тим пре, ако се зна да је цена електричне енергије за гарантовано снабдевање у Србији знатно испод цена у региону и Европи.

Управо је то, како се наводи у најновијем плану пословања ЕПС-а, довело до мањка инвестиција у нове капацитете, недостатка новца за одржавање застарелих објеката, повећања потрошње струје за грејање.

Уочљиво је међутим да је дугогодишње вођење политике неекономске цене електричне енергије узрок изузетно високе потрошње и нерационалног удела овог (скупог) вида енергије у задовољењу укупне финалне потрошње енергије у Србији.

Циљ ЕПС-а у наредне три године је да побољша наплату струје. У овој години она би требало да износи 95,5 одсто, а 2018. да буде 96,4, одсто. Да би за 2019. достигла 96,8 процената.

Да би била повећана наплата, неопходно је увођење јединственог система наплате, централизацијом уговора о продаји електричне енергије и увођењем система паметног мерења. На овај начин, само у овој години, било би обезбеђено додатних 1,2 милијарде динара прихода.

Овакво побољшање наплате струје омогућило би да предузеће постане профитабилније и ликвидније, као и да издржи конкуренцију која ће бити све већа са либерализацијом тржишта.

Кроз смањење крађе струје ЕПС би остварио додатни приход од 1,1 милијарду динара у 2017. години у односу на 2016. годину. Ефекти планираног смањења губитака електричне енергије (са 14,2 одсто у 2015. на 10,8 одсто у 2019) процењују се на око 80 милиона евра. Увођењем даљинског мерења, управљања и контроле потрошње као и реализацијом пројекта „EПС метеринг” оствариће се уштеда око 7,5 милиона евра до краја 2019. године.

Иако је реч о најболнијем питању за ЕПС, овим планом пословања предвиђа се даља рационализација броја запослених. То је, неизбежно да би се побољшала ефикасност целе ЕПС групе.

Пројектовано смањење броја запослених за 3.644 (без радника у ЈП са Косова и Метохије) довешће до смањења планираних трошкова зарада. У том смислу до 2019. године, предвиђено је да из ЕПС-а добровољно оде 4.799 запослених, уз исплату стимулативних накнада и обавезног пензионисања, као и прилив у циљу подмлатка овог предузећа за 1.155 новозапослених.

Уколико планирана средства за стимулативне накнаде не буду довољна предвиђено је да се кроз измене и допуне програма пословања обезбеди још новца.

Питање текућег и будућег пословања и развоја овог јавног предузећа зависиће пре свега од политике цена електричне енергије, наплате од потрошача и смањења губитака у дистрибутивној мрежи, наведено је у трогодишњем програму пословања овог јавног предузећа.