Ко саучествује са Русима

Чињеница да се бомбаш самоубица разнео у санктпетербуршком метроу истог дана када је у том граду боравио руски председник Владимир Путин, који није толико често у северној престоници, јуче је већ завредила посебну пажњу.

Паралелно са откривањем идентитета починиоца, за кога је потврђено да је 22-годишњи Акбаџон Џалилов, који има киргишко порекло, терористички напад у коме је погинуло 14, а рањена 51 особа, отворио је много других питања између Русије и западних медија и њихових влада: од спекулација да напад освета за Сирију до тога да западноевропске престонице нису осветлиле своје знамените грађевине бојама руске заставе, како је то чињено у случају терористичких напада у Бриселу, Паризу или Лондону.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков, који је у понедељак одбацио блиску везу између експлозије и наводног проласка руског председника у близини те метро станице – назвавши то глупошћу, јуче је рекао да специјалне службе свакако анализирају чињеницу да је напад извршен у време посете председника том граду. Он није желео овој теми да да посебан значај, па је рекао да је ова подударност „вредна помена”, да наводи на размишљање и привлачи пажњу.

Одговарајући на питање да ли у Кремљу сматрају да је експлозија у петербуршком метроу изазов за председника који се тог дана налазио у северној престоници, Песков је рекао да је „сваки терористички напад који се догоди у земљи изазов за сваког Руса, укључујући и нашег председника”.

Министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је циничним и подлим покушаје да се експлозија у Санкт Петербургу представи као освета Русији за политику у Сирији. Ројтерс је јуче известио да је Русија под узбуном због освете, а све због своје војне интервенције у Сирији, где подржавају трупе лојалне председнику Башару ел Асаду.

„Ако се утврди да је бомбаш из метроа повезан са радикалним исламистима, то би могло да изазове бес међу неким Русима због одлуке Москве да интервенише у Сирији, и то годину дана пред изборе на којима председник Владимир Путин очекује победу”, написао је извештач Ројтерса. Ова агенција није једина која је спекулисала о узроцима терористичког напада.

„Што се тиче навода неких медија да је терористички напад освета Русији за нашу политику у Сирији, могу да кажем да је то цинично и подло. Жалосно је што то није само измишљотина медија већ слично мишљење деле и неки међународни посленици, укључујући представнике Пентагона из Обамине администрације”, рекао је руски министар након разговора са шефом дипломатије Киргистана Ерланом Абдилдајевим. Лавров је рекао да то сматра недостојним политичара и да очекује да неће бити двојних стандарда у садашњој ситуацији када тероризам прети свим земљама, без изузетка. „Надам се да ће политичари показати одговорност”, рекао је Лавров, додавши да очекује да ће максималну одговорност за праћење догађаја исказати и медији.

Лавров је подсетио и на изјаву портпарола Стејт департмента из Обамине администрације прошле јесени који је упозорио да би ангажовање Русије у рату у Сирији могло довести до напада у Русији, што је наишло на оштре осуде у Москви. Шеф руске спољне политике закључио је да је неопходно удружено деловање против глобалног тероризма и да последња трагедија још једном показује важност појачавања напора у борби против „овог зла”.

Поједини западни медији су отишли и даље од оваквог закључивања, па су навели да је могуће да је и сам Путин наредио извођење овог терористичког акта како би скренуо пажњу са протеста опозиције који се последња два викенда одржавају у Москви и већим градовима.

„Скај њуз” је известио да Путин овај напад може искористити као изговор за обуздавање антивладиних протеста, дајући полицији шира овлашћења. Џон Подхорец из „Њујорк поста” је на „Твитеру” констатовао да је интересантно како је експлозија уследила одмах после демонстрација и да ће Путину дати покриће за широко кажњавање. Како је пренео Спутњик, дописница Би-Би-Сија из Москве Сара Рејнсфорд се придружила спекулацијама и говорећи директно у етар сугерисала да је напад био догађај који је усмерио пажњу са демонстрација и антипутиновских осећања.

Занимљиво је да је терористички напад у Санкт Петербургу подстакао локалне власти великих метропола широм света да повећају мере безбедности. Градоначелник Њујорка Бил де Бласио најавио је да ће градске власти издвојити више новца за антитерористичке напоре. Полиција је саопштила да тренутно „нема конкретне претње граду Њујорку”, али да је распоредила своје ресурсе на сваки руски објекат који би могао да буде мета напада у том граду. Полицијски комесар Џејмс О’Нил рекао је да последњи напади показују да није питање да ли ће се терористички чин догодити „него када”.

Истовремено, француски министар унутрашњих послова Матијас Фекл распоредио је додатне снаге задужене за обезбеђивање јавног превоза у Паризу, пренео је Тас. Безбедносне мере стављене су на највиши ниво и у подземној железници у Њу Делхију.