Без играча НХЛ у Пјонгчангу и Пекингу

Зимске олимпијске игре биле су отворене само за хокејаше аматере све до 1986. године када је Међународни олимпијски комитет одлучио да и професионалци тада готово искључиво Американци и Канађани „стационирани” у Националној хокејашкој лиги (НХЛ) могу да буду олимпијци већ 1988. године.

На реализацију ове идеје чекало се до Калгарија 1998. године јер је руководство НХЛ одбијало да прекида своју сезону због олимпијских игара правдајући великим ризиком да скупо плаћени играчи могу да на олимпијском турниру могу да доживе повреде због којих би велику штету имали НХЛ клубови, сам шампионат НХЛ, па и сами играчи.

Американци и Канађани са аматерима на олимпијским турнирима нису могли да држе корак с хокејашима из Европе, а поготово не са играчима СССР и Чешке, представницима тзв. државног аматеризма који су се на зимске олимпијске игре укључили 1956. године. Американци су на прву и засад једину титулу олимпијског шампиона чекали до 1980. године, а Канађани су чекали пуних пола века да после шест титула (последња 1952) освоје седму 2002. године...

Уочи Игара у Калгарију 1998. МОК је одлучио да плати осигурање за професионалце из НФЛ, јер је тада међу њима било већ доста играча из европских земаља а не само из САД и Канаде, руководство НФЛ је попустило и дало им дозволу да играју на Олимпијским играма. На ту одлуку, без сумње, утицала је и чињеница да су Игре биле у Канади и да борба НХЛ звезда за олимпијске медаље на свом тлу, пред својом публиком може да допринесе рејтингу овог такмичења. На њихову жалост рачун им је помрсила Чешка и освојила злато а на постољу није било места ни за Канаду ни за САД јер су Руси и Финци били успешнији. На наредна четири олимпијска турнира Канађани су освојили три шампионске титуле, а Американци само две сребрне медаље...

Да ли је неуспех хокејаша САД на олимпијским турнирима прави разлог за одлуку НХЛ да забрани играчима да наступе на Олимпијским играма у Пјонгчангу идуће године не може се са сигурношћу рећи, тек руководство НХЛ је донело ту одлуку 3. априла. Тачно је да је том чину претходила одлука МОК да више не плаћа осигурање за чланове НХЛ, међутим Међународна федерација хокеја на леду (ИИХФ) је прихватила да на себе преузме „трошкове путовања и осигурања” који се процењују на 20 милиона долара.

Комесар НХЛ Гери Бетмен је одговорио да је за њих „случај Пјонгчанг” званично завршен, али и да су спремни на разговор с МОК и ИИХЛ за зимске олимпијске игре у Пекингу 2022. године. Међутим, изгледа да дуга страна тада неће бити спремна за то јер се сматра да је Борд гувернера НХЛ (чине га искључиво власници клубова) ову „спремност за компромис” изразио само због чињенице да је заинтересован за пробој на огромно кинеско тржиште.

Председник ИИХФ Швајцарац Рене Фасел је чак изјавио да НХЛ не може да бира игре на којима ће учествовати и да се излажу опасности да се више никада не врате на олимпијске игре ако пропусте Пјонгчанг 2018. Фасел је оставио могућност власницима НХЛ клубова да се предомисле до краја овог месеца, а слично „натезање” било је и пред претходне Игре у Сочију 2014. Тада је договор склопљен седам месеци пре свечаног отварања.

Судећи према ексклузивној изјави председника МОК Томаса Баха датој Интернет сајту „Inside the games” и у МОК влада исти став: „Понуда Међународне федерације хокеја на леду за покривање трошкова путовања и осигурања је на столу – за Пјонгчанг 2018. и Пекинг 2022. године”.

Другим речима – узми или остави.

Асови желе на Олимпијске игре

Удружење играча Националне хокејашке лиге огласило се саопштењем у којем се истиче да су играчи изузетно разочарани одлуком руководства НХЛ и да се не слажу с њом:

„Играчи НХЛ су патриоти и ову одлуку неће прихватити лако. Пристојно би било да су консултовани пре доношења ове одлуке. Овоје само одлука НХЛ, само њена. Она није добра за саму игру, за играче и милионе верних навијача хокеја”.

Александар Овечкин, звезда Вашингтона изјавио је да ће играти за Русију у Пјонгчангу без обзира на одлуку НХЛ, а власнику вашингтонског клуба Теду Леонизису исту намеру саопштили су Швеђанин Никлас Бекстром и Американац Бренден Холтби.

„Како да им кажем не” запитао се Леонизис на сајту „Пак деди”…