Bez igrača NHL u Pjongčangu i Pekingu

Zimske olimpijske igre bile su otvorene samo za hokejaše amatere sve do 1986. godine kada je Međunarodni olimpijski komitet odlučio da i profesionalci tada gotovo isključivo Amerikanci i Kanađani „stacionirani” u Nacionalnoj hokejaškoj ligi (NHL) mogu da budu olimpijci već 1988. godine.

Na realizaciju ove ideje čekalo se do Kalgarija 1998. godine jer je rukovodstvo NHL odbijalo da prekida svoju sezonu zbog olimpijskih igara pravdajući velikim rizikom da skupo plaćeni igrači mogu da na olimpijskom turniru mogu da dožive povrede zbog kojih bi veliku štetu imali NHL klubovi, sam šampionat NHL, pa i sami igrači.

Amerikanci i Kanađani sa amaterima na olimpijskim turnirima nisu mogli da drže korak s hokejašima iz Evrope, a pogotovo ne sa igračima SSSR i Češke, predstavnicima tzv. državnog amaterizma koji su se na zimske olimpijske igre uključili 1956. godine. Amerikanci su na prvu i zasad jedinu titulu olimpijskog šampiona čekali do 1980. godine, a Kanađani su čekali punih pola veka da posle šest titula (poslednja 1952) osvoje sedmu 2002. godine...

Uoči Igara u Kalgariju 1998. MOK je odlučio da plati osiguranje za profesionalce iz NFL, jer je tada među njima bilo već dosta igrača iz evropskih zemalja a ne samo iz SAD i Kanade, rukovodstvo NFL je popustilo i dalo im dozvolu da igraju na Olimpijskim igrama. Na tu odluku, bez sumnje, uticala je i činjenica da su Igre bile u Kanadi i da borba NHL zvezda za olimpijske medalje na svom tlu, pred svojom publikom može da doprinese rejtingu ovog takmičenja. Na njihovu žalost račun im je pomrsila Češka i osvojila zlato a na postolju nije bilo mesta ni za Kanadu ni za SAD jer su Rusi i Finci bili uspešniji. Na naredna četiri olimpijska turnira Kanađani su osvojili tri šampionske titule, a Amerikanci samo dve srebrne medalje...

Da li je neuspeh hokejaša SAD na olimpijskim turnirima pravi razlog za odluku NHL da zabrani igračima da nastupe na Olimpijskim igrama u Pjongčangu iduće godine ne može se sa sigurnošću reći, tek rukovodstvo NHL je donelo tu odluku 3. aprila. Tačno je da je tom činu prethodila odluka MOK da više ne plaća osiguranje za članove NHL, međutim Međunarodna federacija hokeja na ledu (IIHF) je prihvatila da na sebe preuzme „troškove putovanja i osiguranja” koji se procenjuju na 20 miliona dolara.

Komesar NHL Geri Betmen je odgovorio da je za njih „slučaj Pjongčang” zvanično završen, ali i da su spremni na razgovor s MOK i IIHL za zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. godine. Međutim, izgleda da duga strana tada neće biti spremna za to jer se smatra da je Bord guvernera NHL (čine ga isključivo vlasnici klubova) ovu „spremnost za kompromis” izrazio samo zbog činjenice da je zainteresovan za proboj na ogromno kinesko tržište.

Predsednik IIHF Švajcarac Rene Fasel je čak izjavio da NHL ne može da bira igre na kojima će učestvovati i da se izlažu opasnosti da se više nikada ne vrate na olimpijske igre ako propuste Pjongčang 2018. Fasel je ostavio mogućnost vlasnicima NHL klubova da se predomisle do kraja ovog meseca, a slično „natezanje” bilo je i pred prethodne Igre u Sočiju 2014. Tada je dogovor sklopljen sedam meseci pre svečanog otvaranja.

Sudeći prema ekskluzivnoj izjavi predsednika MOK Tomasa Baha datoj Internet sajtu „Inside the games” i u MOK vlada isti stav: „Ponuda Međunarodne federacije hokeja na ledu za pokrivanje troškova putovanja i osiguranja je na stolu – za Pjongčang 2018. i Peking 2022. godine”.

Drugim rečima – uzmi ili ostavi.

Asovi žele na Olimpijske igre

Udruženje igrača Nacionalne hokejaške lige oglasilo se saopštenjem u kojem se ističe da su igrači izuzetno razočarani odlukom rukovodstva NHL i da se ne slažu s njom:

„Igrači NHL su patrioti i ovu odluku neće prihvatiti lako. Pristojno bi bilo da su konsultovani pre donošenja ove odluke. Ovoje samo odluka NHL, samo njena. Ona nije dobra za samu igru, za igrače i milione vernih navijača hokeja”.

Aleksandar Ovečkin, zvezda Vašingtona izjavio je da će igrati za Rusiju u Pjongčangu bez obzira na odluku NHL, a vlasniku vašingtonskog kluba Tedu Leonizisu istu nameru saopštili su Šveđanin Niklas Bekstrom i Amerikanac Brenden Holtbi.

„Kako da im kažem ne” zapitao se Leonizis na sajtu „Pak dedi”…