Нови почетак

Мисао да се и коме се „историја понавља“ стара је и отрцана. Њена баналност је толика да би се могла учинити макар претежно нетачном. Ипак, некако ми се чинило да би њоме требало започети овај текст.

Председнички избори су завршени. Добили смо пету личност да у седмом мандату врши највишу дужност српске републике. Први пут је тај кандидат истовремено стекао: референдумску подршку грађана победивши у првом кругу; има отворену и безмало дипломатски непристојну подршку великих сила; неспоран је представницима заграничног Српства; чак је и популарнији у областима где живи мађарско и бошњачко/муслиманско становништво... Коначно, њему су далеко више него његовим противкандидатима биле наклоњене владе или вођства суседних народа. Од мађарских министара који су му учествовали у кампањи, до бошњачких вођа и аналитичара који су се одједном досетили да га пореде с политичким дедом (Милошевићем), оцем (Шешељом) и полустрицем (Николићем).

Напредни клуб

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ