Почаст страдалима

У зору, без објаве рата, 6. априла 1941. бомбама је засут Београд. У ваздушним нападима нациста на југословенску и српску престоницу уништена су или озбиљно оштећена бројна културна, верска и историјска здања, а живот је, како се процењује, изгубило између 2.300 и 4.000 Београђана. Дан сећања на жртве једног од наjбруталнијих бомбардовања у историји Београда обележен је на више локација у престоници.

На спомен-обележју у Алеји жртава бомбардовања Београда на Новом гробљу пошту су одали градоначелник Синиша Мали и министар за рад Александар Вулин.

– Београд је у својој дугој историји пуно пута разаран, рушен и бомбардован, а црним словима у историји нашег града уписан је и 6. април 1941. Без икаквог повода град је бомбардован у раним јутарњим часовима када су људи спавали. Тог дана уништене су болнице, школе, зграде, уништена је библиотека са непроцењивим благом, али из тога је Србија изашла као победник. Наша обавеза је да чувамо успомену на оне који су изгубили животе тог дана, али и за време рата – истакао је Мали, а Вулин додао да Србија као и тада треба да остане на страни слободе.

Венце су на фонтани „Врело живота” код „Београђанке”, у порти Вазнесењске цркве код гранитног крста, на спомен-обележје у Карађорђевом парку и Споменик пилотима браниоцима Београда априла 1941. године положила удружења грађана, борачке организације и градски челници.

Градски менаџер Горан Весић истакао је да је дан један од најтужнијих у историји Београда јер је главни град тада претрпео једно од највећих разарања.
– У том бомбардовању нацистички окупатори зверски су бомбардовали Београд. Уништена је потпуно 621 зграда, делимично оштећено 6.600, у Вазнесењској цркви погођено је склониште са пуно људи. И у Карађорђевом парку се налазило склониште у коме су заклон потражила 192 Београђана, који су убијени директним поготком бомбе. Одлука да се бомбардује Београд није била војно оправдана јер је југословенска влада Београд прогласила отвореним градом. То је заправо био покушај Хитлера и нацистичке Немачке да уништи један народ и његову културу – напоменуо је Весић одавши признање свима који су учествовали у тадашњој одбрани града.