Небеске очи Звездаре гледају са Видојевице

Најстарији српски научни институт, Астрономска опсерваторија у Београду, данас навршава 130 година постојања. Основан је 1887, декретом министра просвете Краљевине Србије, на иницијативу Милана Недељковића, професора астрономије и метеорологије Велике школе, образовне институције која је 1905. прерасла у Универзитет у Београду.

Од 1932. године, адреса Астрономске опсерваторије је на такозваној коти 253, једној од највиших тачака Београда. Управо због опсерваторије (Звездарнице), некадашњи Велики Врачар променио је име у Звездару, како се данас зове и општина на чијој територији је опсерваторија.

У овом институту данас ради четрдесетак научника, који тренутно реализују седам пројеката. Према речима директора Гојка Ђурашевића, некадашњој „примарној делатности” – телескопском посматрању небеског свода – примат је преузело моделирање и симулације на компјутерима. Услед ширења града, дошло је до такозваног светлосног загађења, тако да Звездара више није идеална осматрачница. „Очи” опсерваторије сада су на планини Видојевици код Прокупља, где од прошле године ради и највећи телескоп у региону, назван по Милутину Миланковићу. Локација је идеална, на надморској висини од 1.150 метара, а светлосно загађење је минимално.

– Очекујемо да ускоро почну радови на изградњи адекватног павиљона на Видојевици, уместо садашњег у коме је смештен телескоп – најављује директор Ђурашевић.

Читав пројекат, који је финансијски подржала и Европска комисија за истраживање и иницијативу, представља највеће улагање у нашу посматрачку астрономију још од тридесетих година прошлог века. Тада је набављен Велики рефрактор, телескоп који је у то доба био један од највећих у Европи. Трошкови његове изградње плаћени су као ратна одштета из Првог светског рата. У то доба гигантски инструмент донет је на Звездару у деловима где је спојен и постављен у павиљон.

У перспективи, комплекс на Звездари требало би да прерасте у музеј. За те намене, сада је уподобљен један од павиљона. За остварење комплетне замисли, потребна су значајна улагања.

Иначе, актуелну сто тридесету годишњицу постојања Астролошка опсерваторија ће обележити касније од данашњег „округлог” датума. За јесен је планирана Национална конференција астронома, на којој ће учествовати и гости из иностранства, а крајем године ће у галерији САНУ бити приређена изложба о историјату опсерваторије, установе која, иако загледана у небо, није била поштеђена турбулентних земаљских прилика.

При повлачењу из Београда на крају Великог рата, Аустријанци уништавају све инструменте у опсерваторији, која се тада налазила у Карађорђевом парку. После година опоравка и узлета, нарочито након пресељења на адресу на којој се и сада налази, опсерваторија бива знатно оштећена у Другом светском рату. У послератном периоду, постојећи павиљони су обновљени, а изграђени су и нови.

Деведесете године одликује значајан одлив кадрова и готово потпуно занемаривање астрономије у декади ратова и свеопштег осиромашења. Тачку на мрачну деценију ставило је разарање током НАТО бомбардовања. Једна јединица Војске Југославије, смештена у опсерваторији, нашла се на мети авијације алијансе. У павиљону где су војници одложили опрему дошло је до пожара, а страдао је и један телескоп.