Стојан добио прву рунду против брегзита

Прву рунду је добио, али битка тек предстоји. Да ли ће Стојан Јанковић, у Лондону познат као Столи, успети да оспори депортацију или ће повратком у Србију након 27 година постати прва жртва брегзита?

Он је један од оних који су деведесетих година отишли у бели свет и никада више нису крочили у Србију. Његов СФРЈ пасош је сада неважећи, а земљу су поделили ратови. Није поднео захтев за српско држављанство, а британско није добио. Стојан је као ничији држављанин у Кентиш тауну живео и радио све до пре неки дан, када је приведен с намером да сутрадан буде депортован у Србију.

Али то што по слову закона живи илегално најмањи је проблем за његове комшије, муштерије и још 20.000 Британаца. Не скривајући се, годинама је радио у продавници здраве хране. Послодавац га је пријавио, као што се и он уредно јављао имиграционом центру.

Стојан је знао да му недостаје још један папир који би га формално учинио једнаким међу Британцима али, како је признао тамошњој штампи, није марио за то, несвестан да може изгубити живот који је градио деценијама. Због тога су они који га знају устали да се боре за свог Столија, сматрајући да је од документа важније то што се асимиловао и што је свим срцем Британац и патриота.

Уз петицију којом су од власти тражили да стопира „срамну депортацију” упутили су и писмо у којем стоји, наводи „Гардијан”, да за 27 година нико није имао замерку на његово понашање.

„Он љубазно и с искреном лојалношћу служи купце у продавници. Примеран је комшија. Можда је за вас само статистика, да кажете да сте ове године депортовали хиљаде људи, али за нас је оличење вредности које гаји Лондон”, стоји у писму.

Да ли је Србин Столи постао симбол битке за британске вредности, али и, након брегзита, неизвесне судбине чак и оних који имају пасош државе чланице ЕУ?

Како је Столи притворен свега дан након што је Лондон званично започео двогодишњи разлаз од Брисела, његов случај повезује се с активирањем члана 50 Лисабонског споразума. Јанковић је пре неколико година први пут ухапшен и упозорен да треба да среди папирологију, што није урадио. Стога се комшије питају због чега до сада није депортован и сумњају у законитост случаја због чињенице да су га пустили и дали му две недеље да реши проблем након уручене петиције. 

Ако је тако, онда је Столи први осетио право значење речи брегзит. Можда ће кроз две недеље, у педесет трећој години, у Србији тражити посао и градити нови живот. Сличан страх дели и више од три милиона грађана из ЕУ који се плаше да постају таоци брегзита. Иако је масовна депортација незамислива, они стрепе да ће бити приморани да напусте Острво, поготову након што је влада одбила да им, пре почетка преговора с ЕУ, гарантује права. Парламент је дозволио премијерки Терези Меј да активира члан 50 а да овим људима не гарантује да неће бити угрожени и да се њиховим статусом неће трговати у разговорима с Бриселом.