Стијовић: ДБ је припремала убиство Ћурувије

Другог дана сведочења пред Специјалним судом, бивши функционер Ресора државне безбедности Зоран Стијовић изјавио је да током истраге 2001. године није знао ко су налогодавци и извршиоци убиства Славка Ћурувије, али да је знао да је Државна безбедност учествовала у припреми и уништавању трагова после тог догађаја. Поновио је и тврдњу од претходног дана, да у тој истрази није дошао ни до једног доказа који би повезао Радомира Марковића, начелника РДБ са убиством Ћурувије.

– У разговору са Цвијетином Милинковићем, дежурним начелником у ЦРДБ у време убиства, Милан Радоњић је рекао да ће можда бити примењена друга мера – навео је сведок.

– Да ли је та друга мера убиство – питао га је Владимир Маринков, бранилац првооптуженог Марковића.

– Ја то нисам рекао.

– Шта је доказ да је служба учествовала у томе – било је следеће питање одбране.

– Атипичан рад на том предмету, паралелна комуникација између Зорана Павића, Радоњића и Милинковића, који је видео да је Радоњић упознат са дешавањима сваког тренутка на терену током тајне пратње Ћурувије. То су биле индиције – казао је Стијовић.

У наставку, сведок је испричао да је досије о Ћурувији остављен у сефу Комерцијалне банке, да је нуђен разним странама да се објави и да је у јавност пласиран посредством Фонда за хуманитарно право.

Он је објаснио да је Драган Цветковић, човек чије је иницијале препознао када су у листу „Блиц”, у октобру 2000. објављени као подаци о убици Ћурувије, био његов пријатељ. Обојица су, како је рекао, били оперативци РДБ на Косову и сматрао је да је то злоупотреба, због чега се ангажовао да се то разјасни. Ипак, Цветковић није дао формалну изјаву нити је спроведена истрага на основу информације у том листу.

Одговарајући на питања тужиоца Миленка Мандића, Стијовић је казао да је у оквиру истраге имао доста инсајдерских информација о уништавању документације из РДБ, али да нису одмах прегледали материјале, планирајући да то ураде касније, већ су их само контраобавештајно штитили.

– Знате ли зашто је уништена свеска о тајном праћењу Ћурувије из 1999. године – питао га је тужилац.

– То је предмет утврђивања – прекинула га је судија Снежана Јовановић.

– То је неспорна чињеница – одговорио је тужилац, а Стијовић је казао да није спроведена истрага у том правцу.

Он је рекао да су њему биле интересантне изјаве припадника службе Стевана Басте, јер је он помињао нелогичности и сумњу у поступак око праћења Ћурувије, али није конкретно говорио о томе. Баста је такође, према сазнањима Стијовића, у разговору са једним функционером ЦРДБ казао да је „све то личило на припрему неког незаконитог дела”. Поред тога, Стијовић је навео да је тражио и да се поново разговара са Милинковићем, како би он детаљније објаснио начин комуникације током праћења Ћурувије.

Стијовић је изјавио да је током истраге убиства Ћурувије једна криминална група планирала да га убије.

– После привођења Радоњића у Окружни суд, ми смо у контраобавештајној заштити дошли до информације о укључености криминалних структура и праћена је активност те групе. Контролисали смо телефоне и све време је пласирана информација да је бивши припадник ЈСО Никола Лончар Бамби човек који треба да ме убије. Он је био мој пријатељ. О томе је било упознато руководство центра – рекао је Стијовић, објашњавајући да је из те комуникације произилазило да је сва кривица за привођење Радоњића приписана њему.