Упркос америчкој олуји, у Европи мирно

Европа се смирује од последица олује у Америци, а најновији извештаји показују да пословно поверење у Немачкој, Француској и Белгији расте, пише „Њујорк тајмс”. Овим је на пробу стављена стара изрека која је досад најбоље описивала прекоокеанске економске односе: „Да ли кад у Америци захладни у Европи већ пада снег?”.

Овај амерички дневни лист такође наводи да неколико економских експерата предвиђа да ће Европа успети да се извуче од негативних ефеката са америчког тржишта.

Истини за вољу, финансијска тржишта већ су поремећена немирима са друге стране Атлантика, а инвеститори су забринути да ће европске банке бити изложене лошим ефектима америчких хипотекарних задужења. Али изгледа да европска економија показује да може да се врати у пређашње стање. Упркос расту евра, теоријски, увек оптерећује европске извознике.

Немачки извозници, примера ради, истичу да имају више поверења у свој развој, чак и после месеца када је евро отишао на 1,6 долара.

– Изненађени смо јер се овде полемисало о томе какве ефекте америчка финансијска криза има на Немачку – казао је Клаус Абергер, економиста у тамошњем ИФО институту. – Имали смо јачање евра, али су наше фирме оцениле да је њихов извоз врло добар – преноси „Њујорк тајмс”.

Слична ситуација је и у Француској и Белгији. Једино из Италије стижу лоши извештаји. Њихов индекс пословног поверења (такозвани „ИСАЕ”) пао је у марту на најнижи ниво у последње две године.

Наташа Вала, економиста „Голдман сача” у Паризу, рекла је да се француске компаније још добро носе са пливајућим курсом.

Њихова нада чини се као оснажење Европској централној банци у њеном одбијању да испрати смањење каматних стопа на федералним резервама, што је била америчка мера за помагање привреди да изађе из кризе. Зато је и Жан-Клод Трише, гувернер Европске централне банке, прошле среде истакао да таква мера може да покрене инфлаторну спиралу.

– Актуелном монетарном политиком допринећемо постизању објективне стабилности цена – казао је Трише у Европском парламенту у Бриселу и тако је послао поруку оптимизма Немачкој.

Овај коментар, процењују економисти, може да се протумачи и као да ће Европска централна банка напустити непромењене каматне стопе већ после јуна, за када је много банкарских стручњака већ предвидело да ће се Европска банка придружити монетарној политици коју води амерички ФЕД.

Енглеска банка подржава одупирање Европске централне банке да примени алармантне мере и тражи дугорочно решење за превазилажење кризе.

Док обе централе банке покушавају да се хладно држе, Жан-Клод Трише, гувернер Европске централне банке, упоређује актуелну буру са нафтним шоком из 1970. године и азијском финансијском кризом. Та догађања су нас, каже, научила како да се носимо са оваквим поремећајима, и показала да постоји потреба за већом отвореношћу.

У Европској комисији су такође нервозни због америчке економске кризе, наводи „Њујорк тајмс”. Нарочито због раста цене нафте и слабљења долара.

Стопа европског привредног раста пала је на 2,2 процента у четвртом кварталу 2007. године са 2,6 одсто у трећем кварталу. Раст извоза пао је на 0,5 процената у четвртом кварталу, са 2,1 одсто у претходном тромесечју. Комисија, ипак, предвиђа да ће извоз порасти за 5,3 одсто у 2008. години.

– Враћање на пређашње стање је обезбеђено, захваљујући структурним реформама у току последње деценије. Рањивост Европе је мања него што је била – сматра Клаус Реглинг генерални директор економских и финансијских односа Комисије.

– Оптимистични смо зато што можемо да решавамо проблеме боље него у прошлости – закључио је.