Једно тржиште за 20 милиона људи

– Ако се сви други сагласе, постаћемо тржиште са 20 милиона људи. Моћи ћемо да привучемо много више инвеститора – рекао је Вучић.

„Мој сан је да имамо царинску унију са свим балканским државама, да имамо јединствено тржиште”, први пут је саопштио средином септембра 2016. у интервјуу за АФП, уочи посете Француској. „Царинска унија”, објаснио је, „не би била још једна Југославија, јер сви имамо своје државе и нико не тражи ни ’велику Србију’ ни ’велику Хрватску’, већ тржиште које би довело до тога да људи буду богатији и да у овом региону буду боље и веће компаније”.

Кад је први пут Вучић обелоданио „свој сан”, многи су били спремни да тврде да је заиста реч само о сну.

Своју замисао први пут је „у папирној форми”, како је изјавио, уручио аустријском канцелару Кристијану Керну, приликом његове посете Београду, 17. фебруара ове године, као и немачкој канцеларки Ангели Меркел. На ову тему је разговарао и са премијерима Босне и Херцеговине и Албаније, Денисом Звиздићем и Едијем Рамом. Затим је Вучић свој сан преточио у план, који је средином марта предочио својим колегама у Сарајеву на самиту премијера држава западног Балкана.

У разговору за бриселски портал, чију садржину су агенције објавиле пре два дана, био је још одређенији: „То је стара Југославија, плус Албанија. То је политичка идеја, али без угрожавања њиховог суверенитета. То ће ојачати наше економије.”

Балкан не би био то што јесте кад би се поруке из комшилука прихватале без дозе подозрења, макар то били предлози и залагања да се живи богатије. За једне аналитичаре Вучићева идеја о формирању царинске уније тренутно је „политички неизводива и економски ирационална”, али има и оних који сматрају да би таква унија допринела помирењу кроз економију. У одбацивању Вучићеве замисли најдаље су отишли представници Приштине.

Премијер Иса Мустафа је на Фејсбуку написао да Косово треба да одбаци идеју која је изнета на самиту у Сарајеву. По налогу свог шефа, министар спољних послова Енвер Хоџај је ургентно твитовао: „Предлог Београда о успостављању заједничког регионалног тржишта је антиевропски, а његов циљ је да се успостави доминација регионалним тржиштем и прошири руски утицај на Балкану. Косово је против ’неојугославизма’.”

Стиче се, међутим, утисак да ће у „балканској крчми” убудуће морати да се певају другачије песме.

Европска унија је обезбедила три милиона евра за финансирање новог трогодишњег пројекта „Подршка олакшавању трговине у ЦЕФТА региону”, саопштио је у Београду недавно в. д. шефа делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт. Бенедикт је рекао да је циљ да се даље продуби економска интеграција земаља западног Балкана. Према његовим речима, пренео је Танјуг, трговина у региону треба да буде још већа и подсетио је да је премијер Србије Александар Вучић покренуо иницијативу за стварање царинске уније.

Основни циљ трогодишњег пројекта, који финансира ЕУ са три милиона евра, јесте јачање трговинских односа и продубљивање економске интеграције међу ЦЕФТА чланицама.

„На самиту западнобалканске шесторке у Трсту 12. јула требало би у оквиру наставка Берлинског процеса да буде усвојен акциони план за већу трговинску интеграцију и јачи инвестициони простор региона”, казао је Бенедикт и додао да треба направити корак напред у стварању заједничког тржишта западног Балкана, у оквиру ЦЕФТА, које ће бити добра припрема за будуће чланице на јединственом тржишту ЕУ.

Бенедикт је казао и да су у току припреме за усвајање тог акционог плана, што подразумева израду „мапе пута” у којој ће бити утврђено заједничко тржиште за робу, услуге и капитал, слободан проток квалификоване радне снаге, заједничко дигитално тржиште и динамичан простор за инвестиције.

Бенедикт је нагласио да интеграција тржишта робе и капитала треба да постане приоритет, што би омогућило бржи напредак целог региона. „Регионална економска сарадња је најбољи начин да дођемо до политичке стабилности. Ово видимо као један обећавајући процес на западном Балкану”, нагласио је он.

Секретар и руководилац одсека за привредну сарадњу при амбасади Немачке Јирген Шмид рекао је да је овај пројекат ЕУ у оквиру ЦЕФТА подржала немачка влада, која „подржава активности Србије у тој области”.