Плави зид ћутања крије криминал у полицији

Након што су месецима били тајно праћени камерама које СУК поставио у њихова патролна кола, крајем децембра прошле године приведено је 30 полицајаца. Они су на Ибарској магистрали и правцима Угриновци–Прељина, Прељина–Катрга и Прељина – Овчар Бања од возача у прекршају узимали новац да им не би писали казне. У другој акцији приведено је 15 припадника београдске саобраћајне полиције. Они су на државном путу Петлово брдо – Мељак, ауто-путу Београд – Нови Сад, на делу обилазнице око Београда од Остружнице до Ибарске магистрале, као и на пункту „Липовица”, за новац возачима „опраштали” прекршаје.

На другом месту својеврсне црне листе СУК су полицајци опште надлежности (полицајци у плавој униформи који су у свакодневном контакту с грађанима). Следећи су запослени на управним пословима, а тек онда гранична и криминалистичка полиција. Да ли то значи да они нису поткупљиви и склони криминалу попут саобраћајаца или само знају како да своје незаконите радње сакрију?

Такође, уколико знамо да МУП има око 42.000 запослених, а да је кривичним пријавама прошле године обухваћено 183 полицајца, простом рачуницом закључује се да је мање од пола одсто полицајаца подложно криминалу и корупцији. Да ли број поднетих кривичних пријава одсликава право стање ствари о криминалу и корупцији у полицији?

На ова питања донекле се одговар може наћи у извештају СУК који указује на постојање такозваног плавог зида ћутања. То значи да се кривична дела полицајаца тешко откривају и доказују јер су они солидарни између себе, али и познају широк круг колега у свим организационим јединицама.

„Осим тога, полицајци су неспремни за пријаву корупције и у неким случајевима постоји толерантност руководилаца на ова кривична дела. Често шефови и сами генеришу корупцију или су део групе”, наводи СУК.

Са друге стране, указују, грађани су неспремни да пријаве случајеве. Уколико се баве недозвољеном трговином, кријумчарем робе и људи, „грађани су веома мотивисани да полицији дају мању суму новца како би брзо и успешно превезли робу и људе преко границе, те оваква „сарадња” остаје неоткривена”, објашњавају у СУК.

Када је реч о организованом шверцу робе и људи преко границе, криминалци су често, тврди се у извештају, повезани и са полицијом и са цариницима који територијално покривају подручја на граничним прелазима у Србији и у суседним земљама.

Официр полиције Велимир Лукић председник Независног синдиката полиције није, каже, чуо за „плави зид ћутања” и уверава да се и најмања незаконитост у раду полиције одмах пријављује. Он за „Политику” тврди да се полицајци „стрељају за пример” због утиска у јавности, а да је мали број њих који заиста почини кривично дело, што, каже, потврђују исходи судских пресуда.

У прилог томе да грађани имају искривљену слику о високој корупцији полицајаца, овај синдикалац наводи да је су интерне контроле пооштрене и да је немогуће „средити” било шта у МУП-у „преко везе”.

Другачије виђење ове проблематике има истраживач Саша Ђорђевића из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП). Ђорђевић сматра да половина поднетих кривичних пријава против саобраћајне полиције показује да СУК још ради на решавању случајева „ситне” корупције.

„Свима је јасно о чему је реч – за скоро половину је смањен број поднетих кривичних пријава против руководилаца у МУП-у у 2016. у односу на 2015. годину (18 према 31). То није добар тренд”, тврди Ђорђевић за „Политику”.

Парадоксално, истраживања јавног мњења показују да истовремено расте поверење у полицију али и перцепција корупције полиције. Ђорђевић каже да то показује да се ствара друштво у коме корупција постоје нормална појава. „Добро је да су МУП и СУК препознали ту шизофрену појаву, али мислим да покушавају да на њу утичу на погрешан начин. Атрактивна и масовна хапшења могу само краткорочно да смање негативну перцепцију, јер грађани то виде само као први корак, медијски трик и нису сигурни шта је суд одлучио о томе”, напомиње Саша Ђорђевић.