Србија очекује више поглавља у јуну

Али, и још два, на којима се у Београду увелико ради – поглавља шест, о компанијском праву, и 30, о економским односима с иностранством.

Модел преговора о приступању Европској унији подразумева да у току једног председавања два пута буду сазване Међувладине конференције на којима се отварају преговарачка поглавља, и то на почетку и на крају шестомесечног мандата. Стога се може очекивати да ће сада председавајућа Малта најкасније до 1. јула, до када је на челу ЕУ, сазвати састанак европских и српских представника на којем би Србија увећала свој тренутни резултат са осам отворених (и привремено два затворена) поглавља – на 10, а можда чак и на 12.

У међувремену, државе чланице требало би да размотре наше преговарачке позиције, заправо објашњења како ћемо преузети и применити европске правне тековине. Потом ће, на основу предлога Европске комисије, бити донета и заједничка преговарачка позиција Уније, која ће се, уз ставове Србије, наћи на наредној, шестој Међувладиној конференцији. У Београду увелико теку припреме и за отварање поглавља 33, о финансијским и буџетским одредбама, за које се само чека зелено светло Брисела, како би кренула потребна процедура.

Може ли се искључити изненађење да Малта не сазове Конференцију и на концу њеног столовања ЕУ ипак не буду отворена нова поглавља?

– Не видим шта би могло да се догоди па да буде таквог изненађења, да до краја малтешког председавања не отворимо поглавља за која смо спремни. Услов је да припремимо преговарачке позиције. Стално разговарамо с Малтежанима и у Бриселу и овде, они знају на чему радимо. Први су који, после Европске комисије, виде шта смо све припремили – каже Мишчевићева за „Политику”.

Влада је 23. марта усвојила преговарачку позицију за поменуто поглавље седам, које, иначе, обухвата заштиту ауторских и сродних права, права индустријске својине, односно заштиту жига и дизајна, делимично материју заштите патената, као и правила о спровођењу заштите у овим областима. Поглавље 29, чије се отварање такође ускоро очекује, требало би да обезбеди укидање царина с чланицама ЕУ, једнаке царинске стопе на увоз из трећих земаља, јевтиније производе и електронски систем царине.

Кад се има у виду сложеност тема о којима се преговара с ЕУ, није чудно што процедура отварања нових области у којима с преговара с ЕУ овде дуго траје. Наша саговорница наглашава и да је она по свему „јединствена”, јер као таква није постојала у другим државама – настоји да у њој учествује што више институција и стручњака који имају шта да кажу поводом питања које је на дневном реду.

Ево како тај поступак изгледа: влада најпре утврди текст преговарачке позиције, који се потом шаље скупштини, након чега се сазивају одбори, и то не само онај за европске интеграције, већ и други надлежни за теме о којима се разговара. Пре него што документ стигне до Одбора за европске интеграције, заказује се и састанак с Националним конвентом, на којем цивилно друштво расправља о томе како треба наступити у Бриселу.

И поред овдашњег преданог рада на даљој евроинтеграцији земље, ситуација у Европи – која сада покушава да пронађе модел свог опстанка, суочава се с брегзитом, али и изборима у неким од својих кључних држава – свакако може да утиче на даље кораке Србије у вези с ЕУ, нарочито у другој половини ове године. Тада ће председавати Естонија (она је померила своје председавање за шест месеци унапред и тако попунила место Велике Британије, која је лане званично одустала од челног места ЕУ).

Упркос овим померањима у Унији, Мишчевићева истиче да је „наш циљ да сва поглавља отворимо до краја 2018. године”. Као пример да посустајања нема, наводи и то да се у овом моменту у Комисији налазе и два акциона плана за поглавља један, слободно кретање робе, као и за поглавље 19, социјалну политику и запошљавање, и да смо „готово спремни” и за усвајање акционог плана за поглавље три, о међусобном признавању квалификација.

„Радимо на свему за шта имамо документа, различитим темпом, који, наравно, зависи и од захтева у преговарачком процесу. Некада то иде много брже, па нас преговарачка позиција изненади, а некада нам отвори питања која интерно морамо да разрешавамо”, закључује Мишчевићева.