Власници страни, а дугови државни

Са друге стране, и хрватски бизнисмен Ивица Тодорић, власник „Агрокора”,  чији су дугови затресли цео регион, минулог петка je свој концерн поверио на управљање хрватској држави. Све што сам радио 40 година, остављам држави, поручио је тада Тодорић. У Србији, преко „Меркатора С”, „Дијаманта”, „Фрикома”, „Мг мивеле”, „Кикиндског млина” и „Нове слоге”, у оквиру овог концерна ради више од 11.000 радника.

Како у ова два наизглед слична, а суштински различита случаја наша држава може да интервенише? Влада је јуче, у случају „Гоше” донела закључак којим се одобрава новац за доделу једнократне помоћи радницима у износу од 60.000 динара. Држава је преузела на себе и дугове према ПИО фонду у износу од 32 милиона динара. На истој седници одобрене су паре за оверу здравствених књижица запосленима, јер радници ове компаније, због дуга који је њихов послодавац направио, нису имали права ни на лечење. Један од њих Д. М. (57) то је платио и главом. На радном месту је извршио самоубиство и тиме скренуо пажњу јавности на чињеницу да његовим колегама није исплаћено 15 плата.

Компанија је добила новог власника са Кипра, али је даља судбина фирме крајње неизвесна.

Занимљиво је да је 2007. године „Гоша” из Смедеревске Паланке добила титулу најбољег извозника и да се спомињала као пример успешне приватизације у металном сектору. Ту титулу овој компанији својевремено је доделила Агенција за страна улагања и промоцију извоза.

Са друге стране, када је о компанијама које послују у оквиру „Агрокора” реч, проблема у исплати зарада радницима, за сада, нема. И када је о добављачима реч у Србији се не дешава ништа неуобичајено, тврде надлежни. У суседној Хрватској, на пример, снабдевачи су „Конзуму” обуставили испоруке у петак и у Тодорићеве малопродајне објекте стизао је само хлеб. Јуче, након што је држава именовала инвестиционог банкара и консултанта Анту Рамљака за привременог управника концерна, добављачи су поново почели да испоручују своју робу, а најављена је и деблокада „Агрокорових” рачуна.

Упркос томе што јавно шаљу смирујуће поруке добављачи „Меркатора С” у Србији не спавају мирно. Незванично, укупни дугови према снабдевачима износе око 54 милиона евра. У малопродаји кашњења у наплати нису неуобичајена али су велики добављачи приметили да последња два месеца, дуже него уобичајено чекају на наплату.

– Имамо поверења у Александра Сератлића, директора „Меркатора С”. Ако су бројке које су изнете на састанку са добављачима тачне, онда компанија не стоји лоше. Оно што нас брине је, шта ако Сератлић на пример, буде смењен. На чему ће се онда заснивати наше поверење да ће дугови бити измирени. Брине нас неизвесност и евентуално преливање проблема из Хрватске овде. Зато је важно да се, заједно са Словенијом, направи нека врста блока према ситуацији у Хрватској – каже један од великих „Меркаторових” добављача који је желео да остане анониман.

Међутим, много већи проблем су компаније „Дијамант”, „Фриком”, „Мг мивела”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”, које су директно везане за концерн.

У Народној банци Србије, за „Политику” кажу да заједно са владом, у складу са својим надлежностима, предузимају одговарајуће активности како не би дошло до одлива капитала из домаћих компанија које су повезане у систем „Агрокор”.

 – У питању су активности чији је циљ да отклоне или ублаже евентуалне озбиљније поремећаје, до којих би потенцијално могло доћи услед наглог одлива капитала проузрокованог финансијским проблемима у пословању групе друштава са седиштем у иностранству која има своје присуство и у Републици Србији преко власништва у домаћим компанијама – кажу у НБС.

Више детаља не откривају. Како је „Политика” већ писала, примениће се појачана контрола девизних плаћања. НБС има те механизме, а то јој омогућује Закон о девизном пословању. Реч је о пропису, који углавном постоји у транзиционим економијама, који централној банци омогућава контролу капиталних трансфера према иностранству. НБС, по том пропису, има механизме да заустави нека плаћања према иностранству за која не постоји основ.