„Арапска судбина” Сарајева

Док западна Европа врши строгу контролу граница, у страху од доласка нових, потенцијалних терориста и следбеника Исламске државе, дотле се Сарајево понаша као да живимо у аркадијском окружењу. Судећи бар према изјавама неких овдашњих званичника, који минимизирају опасност, како од енклава присталица Исламске државе и нелегалних параџемата, тако и од сазнања да је БиХ по регрутацији „светих ратника” за сиријско ратиште била међу водећим земљама у Европи. Уз све то, овде делује и више „филијала” сумњивих хуманитарних организација, чија су седишта у арапском свету, па и земљама најекстремнијих режима.

Управо из тог дела света, свакодневно, на сарајевски аеродром организовано стиже више стотина путника. То су углавном бројне породице са по осам и више чланова, јер готово сваки ожењени мушкарац има бар две/три супруге, и по најмање четворо деце. Већ на аеродрому дочекују их земљаци који су се већ сместили и купили некретнине, као и бројни комбији који их превозе до жељених дестинација, ексклузивних насеља где ће углавном само они живети! Сарајлије се стога питају да ли ће бар овдашњи људи из ресора безбедности имати право приступа у те „забрањене зоне”.

И док многе стране дипломате, посебно из водећих западних земаља, упозоравају како је БиХ постала неперспективна за живот овдашњих младих, истовремено не дају одговор на питање како је онда перспективна за свет из арапског региона. Јер, шта ће бити сутра, када ти млади, пристигли из бројних арапских држава, одрасту. Како ће се тек они запослити?

Али, о томе сада мало ко размишља. Као што мало ко размишља и како ће се та бројна деца школовати или да ли су, на пример, уопште пелцована. Овдашње медије чак више занима судбина некадашњег муџахедина Абу Хамзе, ком је одузето држављанство, јер га је нелегално стекао, као и његових више од 700 садругова (међу којима је било и ратних злочинаца), него судбина домаћих патриота којима је власт Алије Изетбеговића нелегално одузела држављанство и морали су поново да га стичу!

С обзиром на минимални наталитет у многим домицилним породицама, већ сада се неки питају и каква ће у Сарајеву сутра бити судбина арапског дела становништва. Да човек не поверује, али неки сарајевски Египћани су већ изразили жељу да постану дијаспора. Нажалост, међу њима има и оних који су своју наклоност у не тако давним египатским гибањима дали управо противницима садашњег режима у Каиру.