Меланхолични звуци енглеске ренесансе

„Звуци меланхолије” – назив је концерта који су у Етнографском музеју одржали млади музичари Лука Божанић и Вук Драгичевић.

Својим извођењем уметници су посетиоце ове културне установе вратили у турбулентна времена с краја 16. и почетка 17. века, када су Енглеском владали јаки монарси који су се осим државничким пословима бавили и подстицањем културе и развојем уметности.

Вук и Лука већ две године наступају заједно, упознајући домаћу и инострану публику са специфичним мелодијама енглеске ренесансе, али истовремено и уживајући у проучавању и извођењу музике која их највише инспирише.

– У музици тог доба доста се осећа меланхолија, која је посебно присутна у делима Џона Дауленда, једног од најупечатљивијих музичара тог доба. Обилазећи различите земље, он је налазио надахнуће да креира један посебан звук и тако пренесе меланхоличност те епохе – објашњава Лука.

На концертном репертоару су се осим Даулендових нашла и дела Томаса Форда, Филипа Росетера и Тобијаса Хјума. Ренесансна музика писана је за лауту, глас и друге инструменте тог времена, али су је Божанић и Драгичевић извели у аранжманима за две гитаре, као и за гитару и глас.

– Лука је пре две године дошао код мене, читали смо ноте, наишли на овај звук и распаметили се. Одмах смо се некако препознали и нашли на тој енглеској ренесанси. Првобитан план био је да из године у годину мењамо репертоар – да осим енглеске изводимо и француску и немачку ренесансу, али смо ипак одлучили да останемо на овом правцу. У питању је један специфичан звук, можда наизглед мало наиван, а у ствари већ после већ две секунде слушања, а поготово свирања, човек сасвим утоне у те ноте и атмосферу – истиче Вук Драгичевић.