Списак незадовољних

Ево, улазимо у не знам већ који дан протеста, а јавним дискурсом и даље провејавају дебате о томе ко је протест организовао, чији интереси су ту уплетени, ко је коме и за шта платио, ко је патриота, а ко издајник, ко шпијун, а ко контраобавештајац. Иако је истина да нас историјско искуство учи да су ретке, готово немогуће, спонтане револуције и масовна окупљања, питам се да ли је то заиста у овом тренутку најважније?! Да ли првенствени значај има поступак утврђивања идентитета људи или група „из сенке“ или је далеко значајнија чињеница да се свакодневно, на улицама неколико градова у Србији, налазе десетине хиљада људи који изражавају своје незадовољство? Уосталом, зар нема овде довољно разлога да човек буде незадовољан и зар је мало оних који с овим осећањем живе већ годинама?

А ево ко су незадовољни: Они који су гласали, јер услови борбе на изборима нису били равноправни. Они који нису гласали, јер сматрају да нису ни имали за кога да гласају. Запослени, јер с новцем који зарађују не могу да „живе као сав нормалан свет“. Незапослени, јер и не знају како су уопште још увек живи. Родитељи, јер не могу својој деци да приуште много тога што би било нормално да деца имају.

Виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ