Spisak nezadovoljnih

Evo, ulazimo u ne znam već koji dan protesta, a javnim diskursom i dalje provejavaju debate o tome ko je protest organizovao, čiji interesi su tu upleteni, ko je kome i za šta platio, ko je patriota, a ko izdajnik, ko špijun, a ko kontraobaveštajac. Iako je istina da nas istorijsko iskustvo uči da su retke, gotovo nemoguće, spontane revolucije i masovna okupljanja, pitam se da li je to zaista u ovom trenutku najvažnije?! Da li prvenstveni značaj ima postupak utvrđivanja identiteta ljudi ili grupa „iz senke“ ili je daleko značajnija činjenica da se svakodnevno, na ulicama nekoliko gradova u Srbiji, nalaze desetine hiljada ljudi koji izražavaju svoje nezadovoljstvo? Uostalom, zar nema ovde dovoljno razloga da čovek bude nezadovoljan i zar je malo onih koji s ovim osećanjem žive već godinama?

A evo ko su nezadovoljni: Oni koji su glasali, jer uslovi borbe na izborima nisu bili ravnopravni. Oni koji nisu glasali, jer smatraju da nisu ni imali za koga da glasaju. Zaposleni, jer s novcem koji zarađuju ne mogu da „žive kao sav normalan svet“. Nezaposleni, jer i ne znaju kako su uopšte još uvek živi. Roditelji, jer ne mogu svojoj deci da priušte mnogo toga što bi bilo normalno da deca imaju.

Viši naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU