Трамп променио све раније ставове
Амерички председник који је стално понављао да је НАТО застарела организација, прексиноћ се предомислио и поручио да „НАТО више није застарео”.
Доналд Трамп је изјавио да више не сматра да је Северноатлантска алијанса превазиђена после састанка са генералним секретаром савеза Јенсом Столтенбергом у Белој кући.
Промене у реторици Вашингтона мора да су умириле амерички спољнополитички естаблишмент и прекоокеанске савезнике, посебно због тога што је заокрет у политици према алијанси тек један од многих заокрета које је Трамп направио у сфери спољне политике.
У последње две недеље, председник је променио мишљење и о многим другим политичким и економским питањима, наводећи бираче да се запитају да ли је ово крај његових предизборних обећања. Да ли је ово крај популисте Трампа и почетак још једне уобичајене америчке администрације?
Када је реч о западном војном савезу, Трамп је истакао да се предомислио јер је увидео да се НАТО сада бори против тероризма. Није јасно зашто је председник променио плочу јер се у раду алијансе ништа значајније није променило откако је он за њу истицао да је изгубила смисао постојања.
Поменуо је допринос војника из држава чланица у борби против талибана, али њихово учешће у рату у Авганистану свакако није новијег датума јер се НАТО био уз САД од почетка инвазије.
Председник је за 180 степени променио и став према влади сиријског председника Башара ел Асада, за кога је раније тврдио да убија терористе и да Америка зато треба са њим да сарађује, а за кога сада истиче да је „касапин” који убија жене и децу.
Раније је осуђивао Барака Обаму када је овај хтео да нападне владу из Дамаска због употребе хемијског оружја, али је он прошле недеље стварно урадио оно о чему је Обама само размишљао – покренуо је оружје против Асада.
Тако је критичар Бушове и Обамине политике извоза демократије и смењивања режима послао 59 крстарећих ракета на сиријски војни аеродром не би ли казнио режим због убијања цивила.
Због интервенције против руског штићеника, Трамп је погоршао и односе са Москвом, па је морао да измени и став према Кремљу.
Док је раније за Путина имао само речи хвале, шеф Беле куће сада изјављује да руског председника уопште не познаје и да су односи између две земље на веома ниском нивоу. Онолико колико је погоршао мишљење о Путину, толико је побољшао став према кинеском председнику Си Ђинпингу и Пекингу уопште.
За разлику од претходних месеци када је истицао да Кина намерно обара вредност јуана, шеф Беле куће је после прошлонедељног сусрета са Сијем на Флориди изјавио да Кина више не манипулише валутом (па да зато и неће претрпети санкције).
Иако је кандидат Трамп обећао да ће увести високе царине на кинеске производе, председник Трамп од тога одустаје и тврди у интервјуу „Волстрит џорналу” да ништа не мора да се промени у трговинским односима између две земље ако Пекинг помогне САД да сузбију севернокорејски нуклеарни програм.
Када је реч о унутрашњој и економској политици, Трамп је и на тим пољима доживео преображај, па је за директорку Федералних резерви (америчка народна банка) Џенет Јелен истакао да је воли и цени и да може да остане на функцији и након истека мандата следеће године.
Колико током кампање, републиканац је оптуживао Џенет Јелен, која је била Обамин избор, да је срамота за САД и да је намерно држала ниске каматне стопе за време избора да би помогла његовој демократској противници Хилари Клинтон.
Према оцени медија, све ове промене доказују да је Трамп сада под већим утицајем њујоршке елите коју је повео са собом у Вашингтон, попут кћерке Иванке и зета Џареда Кушнера, него под утицајем популиста који су њега довели у Белу кућу, попут стратега Стивена Бенона.
Верује се да је Бенон, са ставовима усмереним против Волстрита и америчког мешања у светске сукобе, био кључан за Трампову победу на изборима, али се сукобио са Кушнером и дошао под лед. Његова каријера је доведена у питање, а у прилог томе говори и чињеница да га је Трамп избацио из Савета за националну безбедност који се у Белој кући бави питањима сигурности.
Вакуум је попунио министар одбране, генерал Џејмс Матис, који је, за разлику од Бенона, заговорник Северноатлантске алијансе и традиционалне америчке улоге у свету.
После неуспелог покушаја да у Конгресу угаси „Обамакер”, Трамп је, чини се, одустао од укидања реформе здравственог система, што је било једно од његових средишних предизборних обећања.
Иако је одржао реч и донео уредбу о забрани уласка у САД за грађане седам муслиманских земаља, не може се рећи да макар на том пољу није разочарао бираче, јер му је уредба оборена на суду. Остаје још да се види да ли ће подићи зид према Мексику или ће и о илегалним имигрантима променити мишљење.
За многе умерене републиканце, демократе и елиту ово су позитивне промене. За оне који су буквално веровали у све што је Трамп обећавао, ово је доказ да се њујоршки политички новајлија аутсајдера брзо и сигурно претвара у вашингтонског инсајдера.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


