„Српска кафана” закатанчена

Један од симбола Београда у Светогорској улици на броју 25 закатанчен је почетком месеца, о чему сведочи и натпис на вратима који гласи „Затворено због реституције”. Овај објекат пре две године решењем Агенције за реституцију враћен је наследницима старог власника Предрага (Луке) Ђурића, коме је та имовина национализована 1960. године.

– Против нашег решења троје наследника се жалило и другостепени орган, Министарство финансија, одбило је жалбу и потврдило решење Агенције за реституцију. Наследници су поднели тужбу Управном суду, у којем је тај предмет од фебруара ове године – објашњава Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Да ли ће нове газде поново отворити кафану или ће објекту мењати намену, засад је непознато. Али, ако буду желели да је отуђе, право прече куповине имаће република, односно град Београд.  

Српска кафана није обичан угоститељски објекат. Као место у којем се стварала позоришна историја, пре скоро пола века, првог јануара, у њој је рођена „Улица отвореног срца”. Тада су глумци Атељеа 212 мењали улоге са келнерима и служили госте. Та манифестација постала је заштитни знак српске престонице. Осим карневалске атмосфере препознатљиве по црвеним носићима, „Улица отвореног срца” има и хуманитарни карактер.