Опоравак краљевачког гиганта

Посла има, траже се мајстори и нуди, додуше, не баш висока, али редовна плата. Та лепа вест просто је невероватна за краљевачку Фабрику вагона. Наиме, више од деценију је тај колектив таворио, био на ивици пропасти, а пре две године је приватизован тако да је сада у власништву украјинске фирме чији је назив Индустријски савез Домбаса и креће путем опоравка.
Генерални директор Бошко Славковић објашњава да ће највећи погон, тамо где се производе теретни вагони, бити потпуно упослен наредних година. Само један посао је позамашан, рецимо обавеза према једном пословном уговору – производњи 915 такозваних плато вагона за немачке железнице – запошљаваће наредних годину и по дана знатан део капацитета погона "Вагоноградње".

– Тај посао је вредан око 45 милиона евра – објашњава Славковић – а склопљен је још крајем прошле године, посредством француске фирме "Туакс". До краја марта наредне године у обавези смо да произведемо и испоручимо 415 вагона, а другу количину до краја 2008. године.

Славковић нам је још објаснио да је невоља што нови вагон не може да се тестира код нас већ треба да се чека на ту услугу у Чешкој, а за то мора да се издвоји око 250.000 евра. Но, он се, ипак, нада да ће наредних дана бити разрешен тај проблем, да ће се тестирање обавити на нашим пругама после уступања фабрици једног вагона из "Плавог воза", иначе јединог из домаћих композиција који има сертификат за веће брзине, и биће коришћен као нека врста покретног опитног центра. Тај уступак владе обећао је и министар Велимир Илић приликом недавне посете овом колективу.

Поред тога, Фабрика вагона нема довољно радника. У годинама кризе отишли су добри стручњаци и стари мајстори. Сада ваља брзо тај недостатак "покрити". Истина, током протеклих неколико месеци повећан је број запослених за око три стотине и сада их је 1.103. Отварају се радна места за инжењере, економисте, али је овој фабрици превасходно потребан већи број мајстора, попут заваривача, бравара, глодача, металостругара…Зато, у сарадњи са општинском службом за запошљавање организују обуке, преквалификације, тј. стручно оспособљавање младих, незапослених људи који желе да раде за машинама.

– Баш недавно – додаје Славковић – обучене су две групе од по 20 незапослених за мајсторе завариваче. Иначе, план је да наредне године достигнемо производњу од стотину вагона месечно и да запослимо још пет стотина радника. То није нереално, примера ради, баш ових дана позната швајцарска фирма ААЕ, која на пругама Европе има око 27.000 вагона и годишње купује две хиљаде нових, нуди обиман посао.

Од радника у производним халама дознајемо да су плате редовне, али додају да су још ниске: рецимо, производни радник месечно може да заради око 25.000 динара. Међутим, руководство тврди да ова фабрика још не остварује доходак који би омогућио одмах већи пораст зарада.