Биткоин у криминалним круговима

Дигитална валута биткоин све више је популарна у криминалним круговима јер омогућава анонимност приликом пребацивања новца са једног рачуна на други. Овим трансакцијама је тешко ући у траг (не постоји надзор банке), а однос две странке које „завршавају посао” искључиво се заснива на међусобном поверењу.

„Ову дигиталну валуту почели су да користе и криминалци као начин плаћања. Највише се користи на ’Дарк вебу’, тамноj страни интернета, где је могуће куповати наркотике и чак наручити убиство”, каже у разговору за „Политику”, Гордана Вујисић, инспекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала СБПОК-а.

Еф-би-ај је пре неколико година затворио „Силк роуд”, највећи сајт на „Дарк вебу”, на којем је више од 900.000 људи куповало и продавало дрогу на овај начин.

Шта је биткоин? Ова дигитална валута почела је да се користи 2009. a још се не зна ко је њен творац. Зна се само да је то особа или група под псеудонимом „Сатоши Накамото”. Трансакције биткоинима су јавне на сајту „Blockchain”. Међутим, ту се не налазе подаци о особама које су извршиле трансакцију, па су у том смислу сви анонимни.

Тренутна вредност једног биткоина је нешто више од хиљаду долара. Имао је успоне и падове, а пре око месец дана један биткоин премашио је први пут вредност унце злата. Као што евро има цент, тако и биткоин има мању валуту под називом – сатоши. „Биткоин новчаник” једноставно се може инсталирати на мобилном телефону, као и на компјутеру. Ова дигитална валута може се разменити за новац и обрнуто, на различите начине: путем сајтова који се баве разменом, путем аутомата (биткоин атм) или непосредном разменом за готовину. Овде је реч о биткоинима који су већ у оптицају. До оних који још нису „ископани” може се доћи такозваним рударењем, које је комплексно, захтева познавање информационих технологија и „јак” компјутер.

„За разлику од стварног новца за који нико тачно не зна колико га је у оптицају, због система како банке функционишу, код биткоина је то математички регулисано и зна се колико јединица постоји. Сваке четири године се за половину смањује њихово креирање. Постоји 21 милион биткоина и нико не може створити више или променити математичка правила која одређују њихово стварање. До сада је ’ископано’ око 16 милиона, а последњи ће по неким прорачунима бити створен 2141. године”, каже инспекторка Вујисић.

Прича о овој, мало познатој дигиталној валути, недавно је постала актуелна у Србији. Припадници СБПОК-а су средином марта ухапсили једног младића из Београда због сумње да је уцењивао две америчке продукцијске куће да ће њихов филм ставити на интернет, пре премијере, ако му не исплате 25 биткоина.

Овај младић, некако је успео да набави копију још необјављеног филма. Потом је мејлом ступио у контакт с двема америчким продукцијским кућама, тражећи уплату у дигиталној валути. Након електронске преписке, оштећене компаније су прогутале његов мамац и уплатиле му девет биткоина, једна пет, а друга четири.

У полицији сумњају да је он на тај начин прибавио противправну имовинску корист вишу од 1,3 милиона динара. Полиција је на располагању имала преписку између оштећених страна и пронашла је уцењивача.

„Сарађујемо са страним полицијама јер је реч о глобалном проблему и нападач и жртва се обично налазе у различитим земљама. Све се одвија путем интернета за који не постоје границе. Наш закон као ’покретну ствар’ препознаје и електронске податке, што биткоини и јесу. Иако су трансакције биткоинима анонимне, полиција има методе да открије извршиоце кривичних дела у којима је као начин плаћања коришћена ова виртуелна валута”, закључује Гордана Вујисић.

Плаћање у биткоинима, уколико није реч о извршењу неког кривичног дела, није нелегално, као ни „рударење” истих. Неке велике светске компаније као што су „Дел”, „Оверсток”, „Тесла”, прихватиле су овакав начин трговине, што се ускоро може очекивати и у нашој земљи.