Профит у другом плану

Као и за енергију, и за идеје би се могло рећи да никада не умиру већ само попримају други облик. Такав случај је и са друштвеном одговорношћу предузећа (Corporate Social Responsibility – CSR). Сложеница разрађена у Кардељевом самоуправљању "повампирила" се кроз пројекат Европске уније.
Матијас Хибнер, представник немачке организације Iltis GmbH из Ротенбурга, на предавању у Привредној комори Србије истакао је да с пажњом треба да се  размотре искуства југословенског социјализма у друштвеној одговорности предузећа – поменуо је здравствену заштиту радника, дечје вртиће, куће за одмор и финансијску подршку општинама.

Нови вредносни систем Европске уније у привреди покушава да балансира баш ту бригу о заједници и профит. Његово величанство "профит" није свргнуто са трона, али је добило сувладара: друштвену одговорност.

Нова формула сувладарства изражава се слоганима: Business is more than just business (Посао је више од посла), Benefit with care (дословно: Добробит с бригом), Taking responsibility for the society – taking care for business success (Одговорност према заједници део је бриге о профиту).

О чему се, у ствари, овде ради? Министарство за економску сарадњу и развој Савезне Републике Немачке финансира CSR пројекат у Србији "са циљем друштвено одговорног пословања заснованог на моралним, еколошким и социјалним нормама и принципима". Биће основан жири који ће доделити награду овдашњим друштвено најодговорнијим предузећима.

Матијас Хибнер је навео пример Адидаса: када су у Адидасу сазнали да у њиховој добављачкој фирми у Индији раде деца – одмах су прекинули сарадњу с њима и потражили ону индијску фирму у којој се поштују моралне норме. Нобелов комитет је у 2006. наградио Мухамеда Јунуса из Бангладеша, власника Грамен банке, зато што даје микрокредите сиромашнима који немају никакву имовину. У образложењу се наводи да "трајни мир не може да се постигне ако велике групе становништва не нађу начин да се пробију из сиромаштва".

Жири у Србији ће имати тежак посао. Налазимо се још у фази "прљавог капитализма" када је пословање само у функцији тренутног профита а владајући слоган је "Узми и бежи"! Међутим, зато је можда и лакше уочити позитивне примере. Рецимо, жири ће мерити колико су купци српских цементара, Лафарж и Холцим, уложили у заштиту животне средине, да ли је Ју-Ес стил повећао заштиту на раду, да ли смедеревски железари имају бољу здравствену заштиту, да ли је ваздух у Смедереву чистији од кад су Американци власници железаре, колико је Хемофарм допринео улепшавању Вршца. Можемо да кандидујемо Имо центар у Блоку 64 на Новом Београду, који је одвојио од пословног простора да би изградио дечје игралиште – једино у том крају.

На неки начин пројекат CSR би могао да се назове и хуманизовање транзиције.