Profit u drugom planu

Kao i za energiju, i za ideje bi se moglo reći da nikada ne umiru već samo poprimaju drugi oblik. Takav slučaj je i sa društvenom odgovornošću preduzeća (Corporate Social Responsibility – CSR). Složenica razrađena u Kardeljevom samoupravljanju "povampirila" se kroz projekat Evropske unije.
Matijas Hibner, predstavnik nemačke organizacije Iltis GmbH iz Rotenburga, na predavanju u Privrednoj komori Srbije istakao je da s pažnjom treba da se  razmotre iskustva jugoslovenskog socijalizma u društvenoj odgovornosti preduzeća – pomenuo je zdravstvenu zaštitu radnika, dečje vrtiće, kuće za odmor i finansijsku podršku opštinama.

Novi vrednosni sistem Evropske unije u privredi pokušava da balansira baš tu brigu o zajednici i profit. Njegovo veličanstvo "profit" nije svrgnuto sa trona, ali je dobilo suvladara: društvenu odgovornost.

Nova formula suvladarstva izražava se sloganima: Business is more than just business (Posao je više od posla), Benefit with care (doslovno: Dobrobit s brigom), Taking responsibility for the society – taking care for business success (Odgovornost prema zajednici deo je brige o profitu).

O čemu se, u stvari, ovde radi? Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke finansira CSR projekat u Srbiji "sa ciljem društveno odgovornog poslovanja zasnovanog na moralnim, ekološkim i socijalnim normama i principima". Biće osnovan žiri koji će dodeliti nagradu ovdašnjim društveno najodgovornijim preduzećima.

Matijas Hibner je naveo primer Adidasa: kada su u Adidasu saznali da u njihovoj dobavljačkoj firmi u Indiji rade deca – odmah su prekinuli saradnju s njima i potražili onu indijsku firmu u kojoj se poštuju moralne norme. Nobelov komitet je u 2006. nagradio Muhameda Junusa iz Bangladeša, vlasnika Gramen banke, zato što daje mikrokredite siromašnima koji nemaju nikakvu imovinu. U obrazloženju se navodi da "trajni mir ne može da se postigne ako velike grupe stanovništva ne nađu način da se probiju iz siromaštva".

Žiri u Srbiji će imati težak posao. Nalazimo se još u fazi "prljavog kapitalizma" kada je poslovanje samo u funkciji trenutnog profita a vladajući slogan je "Uzmi i beži"! Međutim, zato je možda i lakše uočiti pozitivne primere. Recimo, žiri će meriti koliko su kupci srpskih cementara, Lafarž i Holcim, uložili u zaštitu životne sredine, da li je Ju-Es stil povećao zaštitu na radu, da li smederevski železari imaju bolju zdravstvenu zaštitu, da li je vazduh u Smederevu čistiji od kad su Amerikanci vlasnici železare, koliko je Hemofarm doprineo ulepšavanju Vršca. Možemo da kandidujemo Imo centar u Bloku 64 na Novom Beogradu, koji je odvojio od poslovnog prostora da bi izgradio dečje igralište – jedino u tom kraju.

Na neki način projekat CSR bi mogao da se nazove i humanizovanje tranzicije.