Супермаркети окидачи радости код Срба

За разлику од америчког друштва, где људи кроз психотерапије уче да буду срећни, наш народ радије прибегава тактици у којој се ставља у улогу жртве, по систему „боље да ме сажаљевају, него да ме мрзе ако помисле да сам срећан”.

Жарко Требјешанин, угледни професор на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, каже да притисак да се буде пошто-пото срећан не постоји од јуче, већ најмање пола века. Он објашњава да је у модерним индустријским, развијеним земљама императив да појединац буде срећан, што укључује и неговање култа лепоте, младости и здравља.

– Површински гледано, по хедонистичком концепту срећа је да се за што краће време доживи што више задовољства. Још је Фројд утврдио да психоанализа не иде за тим да човека усрећи, као и да је циљ психотерапије да ојача его особе. Амерички концепт живота и одлазак на неколико психотерапијских сеанси, где човек учи како да избегне бол и патњу, нуди инстант-срећу и наводну помоћ у личном развоју – истакао је Требјешанин.

Наш саговорник сматра да је по Фројдовом концепту љубав праобразац среће, али да људи избегавају да је траже због страха да је не изгубе и да зато прибегавају јефтиној забави, коцки, дроги...

– Имате и код нас доста људи који као и Американци траже срећу. Ако неке компаније код нас послују по западном моделу и захтевају да радници увек буду насмејани и љубазни, то не може да буде лоше све до тренутка када се од неког захтева да се смеје и кад му није до смеха. Колико има људи, толико има и начина за уживање који сваког појединца чине срећним на свој начин. Када је реч о улози жртве код наших људи, она се може видети код малог броја старијих, врло строгих људи, који једноставно не смеју да прихвате да су срећни. Али, код нас је специфичан потрошачки психолошки хедонизам, који се види на отварањима великих супермаркета, када образац среће постаје одлазак у њих са циљем да се купи што више ствари. Као да супермаркети представљају неку врсту раја на земљи – додао је Требјешанин.

Тек када се суоче са озбиљним проблемима или болешћу, сматра наш саговорник, наши људи тек онда почињу да се питају да ли их је оно што су дотад радили заправо чинило срећним. Тако је његово истраживање за време бомбардовања НАТО-а 1999. године на питање да ли у свему што се догодило људи виде нешто добро, показало да су грађани изјављивали да им се изменио живот, јер су тек тад схватили шта значи породица, пријатељи, бити жив и здрав.

У једном британском истраживању откривено је да је женама да би се осећале срећним важно лепо време, јер се дивно осећају када гране сунце, а за осећај спокојства и блаженства припадницама лепшег пола је стало и до дружења са породицом и губљењакилограма.Оно што је, можда, неочекивано јесте тврдња психолога да су мушкарци романтичнији, јер је њима за срећу потребно, не само како многи мисле секс, бављење хобијем и победа омиљеног фудбалског тима, већ и романтика.

Међутим, најновија истраживања британских и аустралијских научника, који су недавно идентификовали гене који људе чине срећним, говоре да сесрећа не може купити, али да се може наследити. Испитивање, којеје спроведено међу 1.000 парова близанаца показало је да гени одређују половину личнихкарактеристика које људе чине срећнима, док су за остатак људске добробити заслужни фактори какви су љубав, здравље и каријера.