Српски софтвер на бечком Волстриту

Сабине Олер је директорка међународног одељења Привредне агенције Беча и одаје утисак успешне пословне жене, попут оних које гледамо у холивудским филмовима. Ради на томе да добре пословне прилике из свих делова света усмери ка главном граду Аустрије. Једна од великих амбиција града Беча у последње време управо је привлачење страних инвестиција. Циљ су им фирме са високо развијеним технологијама, без обзира на то да ли је реч о великим компанијама или малим предузећима која тек почињу (стартап).

„Потребни су нам предузетници који доносе иновације, привлаче талентоване људе и отварају радна места”, истиче наша саговорница.

Под њеним надзором спроводи се и пројекат „Бечки стартап пакет” који предузетницима из иностранства омогућава упознавање са овдашњим пословним амбијентом. Добитници „Бечког стартап пакета” бесплатно добијају авионске карте, двомесечни смештај у Бечу, семинаре, мрежу пословних контаката, правну помоћ око виза и аустријских закона, као и информације које би могле бити од значаја за њихов приватни живот, попут оних о међународним школама за њихову децу.

Привредна агенција трага за предузетницима који доносе иновације и високо развијене технологије попут ИТ, медицине, фармације... Међу последњим добитницима пакета је и стартап из Србије – „Визлор / Брајт хабитат”, новосадска фирма која се бави информационим технологијама у области паметних зграда и интернета ствари.

„У Бечу смо представили наше решење које паметне телефоне претвара у виртуелни кључ за пословне и стамбене зграде. То значи да корисник путем мобилне апликације може да у реалном времену даљински управља вратима зграде и прави виртуелне кључеве за госте”, објашњава директор фирме Огњен Иковић.

„У оквиру програма смо упознали бечки стартап екосистем, инвеститоре и пословне анђеле. Ступили смо у контакт са више од 20 компанија које би нам могле бити клијенти и локални партнери. То је била добра прилика да представимо нашу визију примене интернета ствари, повећамо присутност на европском тржишту и тестирамо локално тржиште. Сада истражујемо могућности јавних инвестиција које би нам олакшале успостављање заступништва у Бечу”, додаје он.

Бројне могућности јавног (градског и државног) и приватног финансирања управо се и предочавају потенцијалним стартап оснивачима који размишљају да посао прошире на Беч. Као друге предности истичу се бројни истраживачки центри и универзитети који су дали и нобеловце и могу да послуже као места на којима ће будући послодавци потражити сараднике и идеје. Инсистира се и на томе да је Беч годинама уназад, а последњи пут у марту ове године, проглашаван за град са најбољим квалитетом живота на свету због услова рада и зараде, становања, лечења, образовања, културних и забавних садржаја и нивоа заштите околине.

„Талентовани предузетници могу да бирају где желе да раде и живе и зато је конкуренција са којом се ми суочавамо велика. Беч се такмичи са другим европским градовима и Силицијумском долином. Зато увек истичем и предности које се тичу живота у Бечу попут оне да овде пијемо воду из чесме, превоз је поуздан, град безбедан, а деца страних бизнисмена могу бирају између више међународних школа на енглеском језику”, примећује Сабине Олер.

Мада су многима прва асоцијација на Беч „Шенбрун”, „Пратер” или „моцарт кугле”, приходи у сектору информационих и комуникационих технологија овде су, како додаје наша саговорница, чак четири пута већи од прихода у туризму.

„Више од 200 светских корпорација је овде отворило седиште за централну и источну Европу. ’Мајкрософт’, ХП, сви су овде.

Беч је нешто попут лакмус папира – компаније прво овде испитају терен пре него што крену на западноевропско и источноевропско тржиште. У Бечу ради много људи из источне Европе који познају тамошње прилике и то је наша предност у односу на неке друге градове западне Европе. Са друге стране, многим источноевропским градовима недостаје оно што ми, опет, имамо, а то је западноевропска перспектива”, закључује наша саговорница.

Нема сумње да је Бечу јако стало да буде пословно чвориште. Колико је у томе успешан? Привукао је 77 милијарди долара страних инвестиција. У њему се сваке године оснује 8.500 фирми. Овде послује и 6.000 ИТ компанија које запошљавају седам одсто запослених у граду. Немачка фармацеутска компанија „Берингер ингелхајм” недавно је објавила да ће у овдашње производне капацитете инвестирати пола милијарди евра.

Остале европске престонице које такође желе да привуку стране инвестиције сигурно ће се и саме подробније позабавити пословним моделима попут бечког. Оно што овде упада у очи већ на први поглед је да у Бечу сви инсистирају на томе да су средина са бројним истраживачким центрима и капацитетима за развој, да обилују универзитетски образованим кадровима и службама вољним да помогну бизнису.

У потрази су за креативношћу и талентом, за високо развијеним технологијама које доносе иновације и запошљавају најобразованије. Не рекламирају се као место са радном снагом која је јефтинија него негде другде. И не показују заинтересованост за долазак најпрљавијих индустрија које нуде само најпростије послове или за понуде да буду „склапачница” делова осмишљених ко зна где.